Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

492

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вима из става 1. овог члана (то су захтеви поднети пре 31. децембра 1972. године прим. Л. А-) по тужбама поднетим до 31. децембра 1972. године, окончаће се по прописима који су били на снази до тог дана, ако законом није друкчије речено”. Судска заштита остварийе се у управном спору по прописима који су важили до 31. децембра 1972. године ако je до тог дана поддета тужба суду против коначног управног акта. Одребама Основног закона о пензијском осигурању који je важно до 31. децембра 1972. године није био искључен управни спор против решеља о праву на изузетну пензију ко ja су доносила изврпша већа на основу дискреционе оцене, те je сагласно принципу генералне клаузуле о допуштености управног спора била дозволена тужба у управном спору и против ових решења. Законом о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник CPC” oрој 51/72) који je ступио на снагу од 1. јануара 1973. године, искључен je управни спор против таквих решења која донесе извршно веће. Y складу са опште прихваћешгм принципом да се процесне одредбе примењују на све случајеве о којима се решава по ступању на снагу тих одредби, Врховни суд Србије и Врховпи суд Косова одбацивали би тужбе против решења из члана 36. ОЗПО поднете до 31. децембра 1972. године није био искључен управни спор против решена о праву на изузетЗакона о основшш правима из пензијског и инвалидског осигурана прописано je одступане од тог принципа, па за све тужбе поднете до 31. децембра 1972. године против ових решавана важи правни режим који je био на снази до тог дана, односно судови мериторно одлучују по тим тужбама и после 31. децембра 1972. године. Правни однос расправља се применом оног материјалног прописа под кој им je тај однос и настао. Суд у управном спору при оцени законитости управног акта утврђује, да ли je правилно применен материјални пропис, да ли je управни акт законит. Управни акт je законит ако je то био у време његовог доношена, ако je правилно применен пропис који je ваљало применити. I Питане се може да постави према коме пропису суд цени законитост управног акта, односно који пропис je требало применити. Je линствен одговор тешко je дати. Питане je сложеније и од већег значаја у чиненице да се прописи у управноправној материји често мењају, нарочито прописи у области социјалног осигурана и пореза. Стога не може задовољити увек одговор да се применује онај пропис који важи у време доношена управног акта. Животне ситуације су такве да стално и неуморно проверавају дата правила и откривају недоречености и проблеме и у најбољих правила, јер савршених правила нема. Y нашем праву постоји принщш да закони не дејствују ретроактивно. Taj принцип je садржан у чл. 211. Устава СФРЈ, а био je прописан и у члану 154. Устава СФРЈ из 1963. године. Taj принцип гласи: „Само законом може се одредити да поједине иегове одредбе ако то захтева општи интерес имају повратно дејство”. Да би се избегле тешкоће са ретроактивношћу новог закона на нерешене и спорне случајеве, обично се у прелазним наређењима регулише правни режим за те нерасправ.ъене случајеве. Тако je у члану 68, ст. 1.