Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

538

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ку; Сталин je такоће био позван, али je одбио да пође, мотивишући то војним похребама и нужношћу да остане у земли. Што се победа над заједничким непријатељем ближила, Савезници су постајали свеснији дубоких разлика које их деле. Рузвелт je то отворено изнео у годишњој поруци Конгресу, 7. јануара 1945: „Неће бити лако градити мир меВу HapoAHiMa. Заваравамо се уколико верујемо да ће пораз армија наших непријатеља донети мир за којим чезнемо. Безусловна капитулација непријатеља je само први, нужни корак али само први... Међународна сарадња на којој трајан мир мора бити заснован није једносмерна улица.” ( 2 ) Сличну мисао изнео je и Стадии у својој здравици на вечери, на Јалти 8. фебруара 1945; „Није било тако тешко чувати јединство у доба рата, jep je постојао заједнички циљ, који je сваком био јасан: победити заједничког непријатеља.” Он je, затим, додао „тежак задатак долази после рата, када ће различити интереси ићи у правду поделе Савезника.” Ипак, изразио je уверење да заједничка решења могу бити пронађена ( 3 ). Јалтска конференција сазвана je, дакле, да ce размотре проблеми послератног света и пронађу решења горућих политичкнх питања, као што je питање Немачке, Пољске, Јапана, политичког характера влада у емиградији са којима су Савезници одржавали дипломатске односе и влада у земљи које су изникле из ослободилачких покрета. Занимливо објашњење околности под којима je дошло до заклучења Јалтског споразума дао je 13. августа 1951. године Хариман, пред Конгресом за спољне односе Америчког сената. Говорио je тада y својству специјалног саветника председника САД, али и као непосредни учесник у догаВајима. По његовом схватању, првенствени циљ политике председника Рузвелта био je да се СССР задржи као ефективни савезник и после рата; али Председник je био заокупљен и страховањем да Москва не закључи сепаратни амир са Немачком, што би Западне савезнике довело у изузетно тешку ситуацију. Коначно, Рузвелт и Черчил дошли су до сазнања да се овога пута не може прихватит процедура 1919. у вези са послератним уређен>ем света. Отуда су настојали да још у току рата поставе основне смернице послератне сарадње и да пронађу решења специфичних проблема, нарочито у погледу третирања територија које ће ce наћи под совјетском окупацијом ( 4 ). Конференција на Јалти отпочела je 4. и трајала до И. фебруара 1945. Стадии и Молотов предлагали су да званични назив буде Кримска конференција; меЬутим, у историју je ушла под називом Јалтске конференције. Ток конференције био je веома успорен будућн да није било симултаног превођења, него се преводила реченица по реченица, а свака делегација имала ј свог преводиоца. Ниједан стенографски извештај, ниједан званични записник није воВен. Свака страна водила je своје забелешке и свој записник. Отуда и размимоилажења око тумачења извесних ста-

(2) Annual Message of the President to the Congress. U.S. Dept, of State, Bulletin, Vol. XII, No. 289, Jan. 7, 1945.

(3) U. S. Diplomatic Papers, Pubi. 6199 p. 798.

(4) U.S. Dept, of State, Bulletin, Vol. XXV, No. 636, Sept. 3, 1951, p. 371—379.