Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

541

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ ЈАЛТЕ

ције Великих сила, Још на првом састанку Сталин je исхакао; „Велика тројица представлају врло ексклузиван клуб у који се улазница плаћа ca 5 милиона војника или њиховим еквивалеытом. Черчил je у шали добацио, имајући у виду могућности Вершке Британије, „са 3 милиона". Он je подржао у принципу став Сталина. Исту мисао изнео je Рузвелт речима; „Мир мора бити писан од стране Трнју сила заступлених за овим столом.” (°) МеВутим, измеВу САД, Велике Британије и СССР постојало je размимоилажење у питању гласања у будућој светској организацији. Конференција експерата у А ама Р т °н-Оксу ни je могла да наВе задовољавајуће формуле. Сад и Велика Британија залагале су се да се Савету безбедности, органу коме ће бити поверена главна одговорност за мир у свету и могућност предузимања оружане акције, усвоји следећи гласачки систем; а) просте већине за процедурална питања; б) двотрећинске већхше по свим осталим питањима, уклучујући ту потврдне гласове схалних чланица Савета безбедности; в) сила која je укључена у спор да буде лишена права вета. Аакле, предложен je систем једногласности великих сила у Савету безбедности по свим мериторним питањима, сем у случају када je један стални члан страйке у спору, на бази максиме Nemo judex in re sua. СССР, насупрот томе, залагао се за систем већине гласова по процедуралним питањима, a једногласности по свим осталим питањима, чак и када je један стални члан странна у спору. Разлози оваквог става СССР леже, пре света, у нбповерењу према осталим чланицама и жељи да задржи пуну слободу акције а истовремено спречи да његове акције евентуално буду предмет осуде или колектнвне акдије од стране организације. Настојања Резултата да привод Сталина на еластичнији приступ овом питању остатла су безуспешна. У личној поруци упућеној Сталину још 5. дедембра 1944. Рузвелт je истакао да he Савет безбедности бити ефикасан и ефективан само ако „Велике силе преузму морално воћство, доказујући своју верност принципима правде... Ja дубоко верујем да he спремност сталних чланова да за себе не траже специјалан положај појачати њихов морални престиж и њихову сопствену позицију као главних чувара будућег мира.” ( 7 ) У одговору од 27. децембра Сталин je чврсто остао на својим ранијим позицијама. Специјални помоћник Државног секретара САД Полански водно je у Вашингтону 11. јануара 1945. године, разговоре са амбасадором СССР Громиком и тим поводом, поред осталог, рекао: „Таено je да ће организација имати успеха само ако Велике силе буду имале поверена једна у другу и ако буду деловале јединствено. Али je исто тако јасно да успех организације зависи од поверена малих у велике Питање je да ли he то поверење бити постигнуто: а) инсистирајући на праву вета чак и у спору у коме оне могу бити умешане или б) кроз систем на основу кога he оне бити волне да ставе себе, бар у односу на правку или квазиправну процедуру на исту основу као и све друге чланице.” Громико, ограћујући се да изражава овога пута само

(6) U.S. Dipl. Papers, Pubi. 6199. Tripartite Dinner Meeting, Febr. 4, 1945, Livadia Palace, Bohlen Minutes, p. 589.

(7) U.S. Dipl. Papers, PubQ. 6199.