Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

546

АНАЛИ ПРАБНОГ ФАКУЛТЕТА

уговора из 1939. он je додао; „Ja никад не би потписао Уговор са Немачком 1939, да није било Минхена и Пољско-немачког уговора из 1934”. ( 21 ) Једно од најспорнијих питања везано зе Јалту je питање зона утицаја. Сасвим je извесно да je такав споразуг,! закључен, али не и питање да ли je то једини тајни споразум између трију лидера. Y својству председника САД, Двајт Ајзенхауер je поднео Америчком конгресу надрт Резолуције 2. марта 1953. у којој ce констатује: „Будући да су за време Другог светског рата представвини САД, на тајним конференцијама, ушли у разне споразуме у погледу других народа. .. будући да су лидери Совјетске Комунистичке партије прекршили ове споразуме. .захтева од Сената да одбије примену таквих уговора ј 22 ). Овај докуменат очито иде у прилог тврдњи да Јалта није био једини састанак на којем ce кројила судбина других народа. Y погледу утицајних свера на Јалти je само потврВен споразум постигнут у Москви октобра 1944. измеВу Черчила и Сталина. У завришој фази рата, априла 1944. Црвена аршгја продрла je на Балкан, a јула у Полску; британска и америчка армија постигле су значајне победе на Западном фронту. Ова ситуација угадала je одлучујуће на дипломатску активност. Maja 1944. британски ам&асадор у Вагшшгтону Лорд Халифакс обавестио je државног секретара за иностране послове САД Кордела Хала о подели Балкана. Халс je био одлучно против овог потеза, И када je Черчил одлучыо да оде у Москву октобра 1944, Рузвелт je „огграо руке”. По неким нзворима, у првом реду мемоарској граВи, за време боравка Черчила у Москви од 9. до 20. октобра 1944. године детаљно je разрађен, и то на предлог Черчила, план утицајних сфера, по којем je Стал.™ оставио одрешене руке Великој Британији у Грчкој, Черчилу у Румунији и Бугарској, a Југославији и МаВарској, однос je поставлен 50 : 50% i 2 3). Сталин je о Московском споразуму известно Рузвелта депешом 19. октобра 1944. у којој поред осталог стоји: „За време разговора постало je јасно да ми можемо, без великих потешкоћа, постићи поравнагье наших политика по свим питањима која стоје пред нама. ( 24 ) МеВутим, званични кругови у САД примили су то са негодовањем. Министарство иностраних послова било je одлучно против сфера утицаја и независних акција, а амерички Конгрес заузео je начелан став о сферама утицаја још 18. новембра 1943. Рузвелт je коначно прихватио ову поделу, али само условно, и дао објашњење да je прихвата само у односу на ратне акције, а не и на послератне утицајне сфере, Дакле, не као политичку поделу, него као програм војне акдије. Y матернјалима које je припремило Министарство гшостраних послова САД за председника Рузвелта, за предстојећн сВотанак на Јалти, записано je: „Наш став je да, док признајемо корисност споразума за воВегье рата, ми не можемо дати нашу сагласност на планове који би се ггротегнули иза војног подручја и успорили правац шире меВународне са-

(21) A. Conte: Yalta, Paris 1964, р. 342.

(22) U.S. Dept, of State, Bulletin, Vol. XXVIII, No 714, p. 353—354.

(23) В. Черчнл: Други светски рат, Том VI, Београд 19ö4, стр. 207.

(24) U.S. Dept, of State, Secret and Personal from Premier J. V. Stalin to President F. Roosevelt, Dipl. Papers, Pubi. 6199.