Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

555

ПРИМЈЕНА ЧЛ. 65, CI. 2. И 5. ОСНОВНОЕ ЗАКОНА О БРАКУ

высоком постотку загребачки Окружни суд одлуку о збрињавању дјеце након развода брака доноси без одговарајућег нзвјештаја и приједлога органа старателства. Могло би се, дакле, заклучяти, да oncer сурадње између споменутог суда и Центра није велик и да обухваћа тек једну трећину бракоразводных, спорова у којима се одлучује и о повјеравању дјеце на чувагье и одгој након развода брака (, е ). Прије оцјене квалитете те сурадгье, вриједни су пажње још неки показатели и сазнања. Тако je запажено да и у евиденцији Центра највећу скупину чине бракови у којима су брачни другови у часу развода имали само по једно заједничко дијете (око 73% разматраних случајева). На бракове с двоје дјеце односило се око 22% развода, а то значи да чак 95% развода отпада на бракове с једним и два дјетета. Било je само по неколико случајева развода бракова са четверо, петеро па и шестеро АЈеце. Изнесени подаци, премда фрагментарни, у потпуности ce уклапају у расположила показателе иза СР Хрватску иза СФРЈ ( 7 ). Изгледа да ни у једној средини у нас постојање заједничке малолетне дјеце не одвраћа брачне другове од њихове намјере да разведу свој брак. Доста су истина ријетки разводи бракова с више од двоје дјеце, али кад je у питању само једно заједничко дијете, за које би се заправо могла претпоставити нарочита стрешъа и лубав родители, онда прилично често брачни другови због свог интереса да раскину непожелан брак одустану од настојања да породицу задрже на окупу. На одлуку родитеља да разведу брак изгледа да не утјече значајније ни спол ни доб заједничке малољетне дјеце. Y разматраним случајевима y питању je подједнаки број мушке односно женске дјеце. О дјеци у доби до 7 година живота ријеч je у око 42% разведених бракова, а на добне скупине дјеце од 7 до 10, затим 10 до 14 и од 14 до 18 година живота отпада готово подједнако бракова (тј. по око 17% развода). Установлено je, надале, да у вријеме бракоразводног поступка дјеца живе заједно с оба родители у прилично высоком постотку случајева (око 30%). За њих се може претпоставити да их развод брака гьихових родители суочава с погребом да се прилагоБују новој ситуацији у којој

(6) О сурадњи суда и службе социјалне заштите постоји нпр. слиједеће хмшпл.ење:

~Помоћ браку, као основи породице, коју дружа служба социјалне заштите и социјалног рада такође je превентивна и куративна .... Међу гим, његова улога je нарочито изражена у куративном раду, посебно при разводу брака. Вежећнм правним прописима (чл. 52—57. ОЗБ и чл. 398—417 ГРПП) није довольно прецнзираиа улога службе социјалне заштите социјалног рада, а и тамо гдје јесте, у многим случајевима судови погрешно схватају улогу и положај њихових представника, нарочито иредставиика органа старател»ства (неки га сматрају помоћним органОхМ или вештаком, нако он то није и не може бити)''. Усп. Радивоје С. Поповић: Елементи социјалног рада у породичнохМ праву (об. Реформа породичног законодавства, Изд. Рад, Београд 1971, стр. 158—180).

(7) И у СР Хрватској 1971. године од 2.811 развода бракова с дјецом, у iiajßehe.M случајева ријеч je била о браковима с једпим дјстетом (1924 развода), а затим двоје дјеце (732 развода) и знатно мање с троје и више дјеце (155 развода). Исте године разведено je у СФРЈ укупно 21.347 бракова. Без уздржавања дјсце било их je 10.673, с једним дјететом 7.247 (или око 68%), с двоје дјеце 2.766 (или око 24 п /о) к с троје и више дјеце 634 (или око 6%). Yen. Стагистички годшињак Југославије 1973, стр. 361 и 89.