Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

866

АНАЛИ ПРАВНОГ ФЛК' Л ! ёТА

странака у повјеравању дјеце усвојен у 337 случајева. Суд га je, без било каквог покушаја и настојања да испита да ли он одговара интересима Ајеце, усвојио у 225 случајева (06,8%), а само 112 (33,2%) случаја je консултовао орган старатељства ( т ). Y осталим случајевима (139 Окружыог суда Сарајево), гдје није постојао споразум о повјеравању дјеце, суд je y S 4 случаја (60,40%) y доказном поступку затражио мишљење органа старатељства, док je у 55 (39,6%) случаја као јед!шо доказно средство корыстно саслушање страпака као свједока ( 8 ). Дакле, у укупном броју од 476 предмета Окружног суда у Сарајеву (92 Окружног суда у Мостару) у којим je одлучивао о повјеравању дјеце, суд je консултовао органа старатељства у 196 случајева (41,2%) (у Мостару у 42 случаја Ако je интерес дјеце оно чиме се суд мора руководит када одлучује о њиховом повјерењу једном од родитеља, онда je испитивање споразума родител>а нужно. Y неколико случајева суд je поступио супротно мишљењу органа старатељства, иако су они своје предлоге о додели дјетета једном родителзу детаљно образлагалн. Наравно, мишљење органа старательства није обавезно за суд, алп када овај орган наводи врло озбиљне н убедљиве разлоге због којих днјете не треба повјерити једном родитељу, онда то у најмању руку треба пренспитати. Тако у предмету Окружног суда у Сарајеву (П-380/69) суд прелази без икаквог образложења преко чињеннце на коју у своме извјештају указује орган старательства, да je отац коцкар, алкохоличар, a мајка живи у једној соби са мајком, Оратом, његовом ванбрачном женом и дјетето.м, те да због тога ни један родитель нема услова да му се дијете повјери. Ynaion томе, суд ипак повјерава дијете оцу, а у пресуди није ничим образложио да оваква одлука одговара интересу дјетета. Изгледа да у оваквим случајевима судови иду линијом мањег отпора, па усвајају споразум чак и када нису сигурни да он стварно одговара интересима дјеце. Y случајевима гдје додјелу дјетета на чување и васпитање траже оба родгггеља, активиост суда je ипак већа. Тамо ce више тражи помоћ органа старатељства, a образложења одлука су много детаљнија. Заиста, не би био комплименат судовима, ако je разлог оваквог поступања могућност да ce, усљед жалбе једнсг родитеља, ова одлука преиспита код вишег суда. Y смыслу члана ò5, ст. 2, ОЗБ суд може дједу додијелити мајци, оцу, или их подијелити између њих. Дјеиа могу бити повјерена и неко.м трећем

(7) Y Окружном суду у Мостару у 1969. г. споразум je постигнут у 39 случајева. а само у 10 je консултовао мишл>ен>е органа старател>ства. (8) Силчну ситуацију нашли смо у Окружном суду у Мостару. Од 55 предмета у којнм није постојао споразум странака о повјеравању дјеце, мшшьеое органа старательства консултовано je у 32 случаја, а у 23 случаја, једино доказно средство било je саслушање странака.