Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

905

ОСИГУРАЊЕ СОПСТВ. МОТОР. ВОЗИЛА ОД ОДГОБОРНОСТИ

могућности да му наметне у моменту закључивања уговора тарифе, које су својом економијом и техником њему стране ( 2 ). б) Обавештавагье о променама које утичу на величину ризика и о променама у интересу осигурања. Осигураник je обавезан да обавести осигурача о свакој промени утврђених околности од значаја за процену ризика. То je случај, на пример, када долази до погоршања ризика услед промене начина коришћења возила (осигураник постане таксиста, на пример), или услед повећавања капацитета превоза осигураним возилом (инсталирањем додатних седишта), или, пак, променом места боравка осигураника (у зону где je саобраћај развијенији), a најчешће, када дође до промена општнх техничких услова исправности возила. Y наведеннм случајевима долази обично до примене уговорних клаузула, то јест до тумачења полисе осигурања. Проблем који се том приликом најчешће намеће судској пракси, јесте правна квалификација ових клаузула, од које зависи примена санкције. Наиме, поставља се питање да .ли je у случају промене наведених околности реч о погоршању ризика или о искључењу осигурања? Углавном се у упоредном праву сматра да проблем треба решити на плану интерпретадије воље странака. Разуме се да у томе посао суда није нимало лак, нарочито када се има у виду да често треба истраживати кривиду на страни осигураннка за погоршан.е ризика или непријављивање промењених оклности. V неким правима, на пример, полиса садржи обавезу за осигураника да после техничког прегледа возила поднесе сва одговарајућа документа осигурачу на \вид (у Белгији). На ову обавезу осигураника не утиче околност да je до погоршања ризика дошло његовом кривицом или кривицом трећег лица, или, иак, услед неког спољног услова он мора сам факат погоршања да пријави, без обзира на узрок ( я ). Са друге стране, осигураник je обавезан да пријави и промене до којих доВе и у погледу интереса осигурања. Y Мађарској, на пример, законски прописи о обавезном осигурању од 1959. год. изричито предвиђају обавезу осигураника да писмено пријави осигуравајућем заводу престанак свог својства држаоца моторног возила, и то тако да пријава мора да садржи; „а) у случају одузимагьа возачке дозволе време одузнмања. .. б) при промени држаоца време промене, име и адресу новог држаоца.” (чл. 4 (1)-но. 2). YnoTpeöa неисправног возила у судској пракси. Y немачкој прак си осигурања често пред судове долазе случајеви употребе неисправног возила, у којима суд треба да одлучи о значају таквих поступака осигураника на обавезу осигурача. Конкретно се питање поставља да ли je реч о повећању ризика када до штете дође услед употребе технички неисправног возила: неисправне кочнице, механизам за управљање, истрошене гуме, итд. Повећање ризика je, као што je познато, околност са којом осигураник мора да упозна осигурача. Сматра се, најпре, да заиста треба да je у питању удес до кога je дошло услед техничких недостатака возила, објективне околности, тако да се осигурач не може по-

(2) Pirson et De Ville, Traité de la responsabilité civile, t. 11, no. 346. (3) Cassait—Bodson—Pardon, L’assurance automobile obligatoire de responsabilité civile, 1957., p. 65.