Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

910

АМАЛИ ПРАВНОГ факултёта

возач je морао да води рачуна не само о сопственим ннтересима него я о ннтересима осигурача ( а ). Ипак, нарочито у новијој пракси, немачки судови показују тенденцију блажег третмана осигураника који побегне са места удеса. Из многих одлука се може, пре света, закључити да се случај бекства са места удеса не узима већ сам по себи као случај који осигурача ослобађа од обавезе. Један суд, на пример, сматра да не треба узети да би остајање осигураника на месту удеса у сваком случају значило бол>е објашњење и разјашњење случаја пресудно je, стога, да ли je остајање на месту удеса корисно за објашњење или не ( м ). Y другом случају, када je осигураник напустио место удеса у коме je и сам био повребен и отишао до насељеног места и тамо пријавио случај полицији, којом при.ликом je извршена проба алкохола у крви, осигурач није ослобобен своје обавезе, јер je суд сматрао да иако je проба алкохолисаности извршена тек после неколико часова после удеса на страни осигурани ка нема ни камере ни грубе непажње, јер он није био у стану да испу ни своју обавезу према осигурачу услед околности у којима се и сам налазио ( 25 ). Субјективно стање осигураника суд чак узима у обзир и у случају када je возач оборио пешака, а затим наставио да вози, jep сматра да треба испитати да ли je он услед тога доживео шок и под утицајем такве реакције побегао ( 26 ). Нарочито je важно утврдити да ли осигураник услед болести или повреде приликом незгоде не буде физич ки у стану да испуни своју обавезу. И Врховни суд je задржао обавезу осигурача у случају када je осигураник побегао са места удеса, али je утврђено да je он, услед своје младости, конституционално условлено! лабилитета, концентрадије алкохола у крви 1,53 промила (чак!), доживес изузетан страх, а кратко време после тога, када je постао свестан последица, донео одлуку да се врати, што je и учннио ( 27 ). Треба још указати на то, да у сейм овим случајевима, пошто je осигураник ипак објективно повредио уговорну обавезу, терет доказа да при томе није поступио са кривицом, лежи на нему то je став судова. Чак се при томе не може користити ни одлуком у кривичном поступку, тј. упућивати на кривични поступак у коме je ослобобен одговорности за бекство С 2B ). Идентификација возача и возила. Правило je да терет извоВења свих доказа о наступелом осигураном случају лежи на тужиоцу, тј. на осигуранику (односно његовим правним следбеницима) или на оштећеном лицу. Измебу осталог, тужилац треба да докаже да je штета настала употребом одређеног возила и од стране одребеног лица у својству возача. Некада бе бити тешко извести ове доказе. Догабају се удеси у којима je тешко идентификовати лице које je у часу несребе било за воланом (на пример, када су сва лица погинула, a положај у коме су

(23) LG Aschaffenburg, 4. 5. 1966, Versß, 674. (24) LG Itzehoe, 13. 4. 1967, Versß, 1967, 1039. (2ä) BGH 10. 11. 1966, Versß, 1967, H. 2. S. 29, (28) OLG Nürnberg, 15. 2. 1967, Versß, 1967, 651. (27) BGH, 6 . 7. 1967., Versß, 1967, 944. (28) OLG Bamberg, 30. 11. 1966, Versß, 1967, 1063.