Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

572

АЯАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

6. Још од римског права законодавство води рачуна, кад je реч о усвојењу, о односу родитељ-дете, па и о разлици у годинама која треба да постоји између усвојиоца п усвојеника, али то чине на разне начине. Нека законодавства (на пр., совјетски Основы законодавства о браку и породиди, Кодекс о браку и породици РСФСР, мађарски Закон о породшщ) уопште не садрже одредбе по овом питању, остављајући да надлежни орган води о овоме рачуна приликом оцењивања да ли je испуњена сврха усвојења. Велики број законодавства одређује тачно разлику у годинама која треба да постоји између усвојиоца и усвојеника. ( ,3 ) У неким законодавствима ова разлика у годинама различита je: већа ако усваја мушкарац, мања ако усваја жена. ( 1б ) Има, пак. законодавства који воде рачуна о разлици у узрасту усвојиоца и усвојеника као фактичном питању не прописујуђи тачну разлику у годинама, тј. прописујући да измеЬу усвојиоца и усвојеника мора постојати одговарајућа разлика у годинама. ( 17 ) Сматрамо да решење нашег досадагшьег права (чл. 4. Основног закона о усвојењу и чл. 6. закона о усвојењу СР Македоније), постављањем тачно одре Вене разлике у узрасту између усвојноца и усвојеника (18 година), одговара оствареньу основног циља о усвојењу, стварагье родитељског односа измеВу усвојноца и усвојеника. МеБутим, како у животу има случајева да се овај циљ може остварити и кала не постоји ова разлика у годинама (на пр., када дете усваја брачни друг родитеља детета), то сматрамо да се у извесним одреВеним случајевима може одступити од правила тачно одре Вене разлике у годинама. Овакво решење je усвојило ново македонско право. ( ls ) 7. Када говоримо о усвојењу морамо имати у виду да ова реч може имати два значења. Прво значење тиче се иастанка усвојења. За разлику од крвног сродства које настаје, по правилу природным путем, усвојење настаје правним-лухем. Отуда се сродство које настаје признавањем чиниоца крвне везе сматра трајним и по правилу нераскидљивим, а сродство по усвојењу, засновано правним путем, иако с циљем да траје по правилу je раскидљиво. Ако je реч о сродству као трајном стану онда се оно може одредити као породнчни статус, роднхељски однос настао вештачким, правним путем. Све правые норме које уређују како настанак тако и породнчни статус сачињавају правый институт усвојења. Кад je

(15) Мали je 6poj држава ко.ш траже минималну разлику од 20 година и већу од 20 година. Мшпшална разлика од 18 година тражи се, ка~ пример, у Аустрији. Аргентини, Бразилу, Грчкој, Хол.анднји, Шпаннји, Швајцарској, такоЬе и Југославији и Румунији. Разлику од 15 година предвиВају на пример: Француска, Белгија, Луксембург, Бугарска. Неке државе иредпиЬа]у најмању разлику а истовремено и највећу (на пример: Холанднја најмања разлика 18 a највећа 50 година).

(is) Н пример, у Венецуели се тражи ако усваја мушкарац мшшмадна разлика од 18 година а ако усваја жена разлика je 15 година.

(л) На пример, ст. 1. g 65. чехословачког Закона о породици, § 2. чл. 114, пољског Закона о породици и старатељству, § 67. Закона о породици Немачке Демократске Репулике.

(18) По чл. 6. Закона о усвојењу СР Македоније од 1973, када дете усваја брачни друг родителе детета разлика у годинама може да буде ч мања од 18 година, или ако брачни лруговн усвајају дете истовремено или један па други довољио je да постоји разлика у шднна.ма само код једног од н,их.