Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

579

правый проблемы ycbojeha

њем (§ 76. Закона о породици: „нераскидл>иво у СВO Ј ење није сметња да усвојеник буде поново усвојен”). Нови Закон о усвојењу СР Македоније изрично предвиђа (чл. 25) да ce потпуно усвојење не може раскинути. Свакако да je ово питање веома осетљиво. С једне стране прописивањем да ce усвојење не може раскинути остварује се жеља усвојиоца да ce тајна усвојења сачува. С друге стране искуство ]'овори да и најбоље жеље и тежње не буду увек остварене и да je због тога потребно омогућити у изузетним случајевима раскидаље овог односа. Од тога који ће разлози превагнути зависи и законодавно решење. 10. Обично, непотпуно усвојење по правилу раскидљиво, јавља се у више облика, али и оно има извесне заједничке особености. За гнетов настанак предвиВају се готово исти основни услови (претпоставке) као и за потпунб усвојење. Усвојилац може бити пунолетно лице. То може бити једно лице, брачни пар или један од супруга, али у том случају je неопходан пристанак друтог супруга, уз извесне изузетке. Усвојеник je увек малолетно лице. Ради опонашаља природног родитељског односа потребна je довол>на разлшса у годинама (према ставу прихваћеном у HauiCiM праву то je тачно утврВена разлика од 18 година). За обично усвојење карактеристично je да се може јавити у више видова, али, прво, да њиме увек настаје ограничен сроднички однос, најчешће само измеВу усвојиоца и усвојеника и његових Потомака и, друго, да овај облик грађанског сродства не утиче на права и дужности према природшш родитељима и осталим сродницима. ( 3J ) Дејства обичног, непотпуног усвојења могу да буду шира и ужа. Могу се предвидети могуђности споразумевања о појединим питањима. Дејства овог усвојења обично се тичу два практична питања: личног имена односно презимена усвојеника и права наслеђивања. (1) Када je у шттању лично име могу да се предвиде различита решена. Законодавцу остаје да реши мноте недоумице. Да ли je могуће променити цело лично име (роВено име и презиме) или само презиме? Ако усвајају супрузи који имају различита презимена које ће презиме имати усвојеник? Да ли je и када потребна за то сагласност усвојеника? И join много различитих питања. Нека законодавна решења су врло лаконска и једносмерна (на пример, чехословачки Закон о породили § 71). Друга садрже шире могућности (на пример, пољски Закон о породици и старатељству чл. 122, Кодекс о породици Немачке Демократске Републике § 71, Кодекс о браку и породили РСФСР чл. 105, итд.). Сматрамо да су оваква шира законодавна решења, која су доста гипка, практично кориснија јер могу лакше да задовоље многобројне и различите животне потребе. (2) Питања права наслеВивања такоВе могу да буду предмет различитих законодавних решења. Наследна права могу да буду установ-

(34) На пример, наше право (чл. 17, Основног закона о усвојењу, чл. 21. Закона о усвојењу СР Македоније) или француско право (чл. 364. Code civil-a). Наравно да и овде има изузетака. Тако, на пример, по чехословачком Закону о породици и кад je у питаљу обично усвојење престају узајамна права и дужности измеЬу усвојеника и п.сговс раније породице (ст. 1, § 72). Тако je и по пол>ском праву (чл. 121. Закона о породици и старателлтву ).