Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

било могуће по Основном закону о усвојењу. МеВутим, „бланко” усвојење све више добија места у многим законодавствима. ( м ) Оно се прихвата и у нашем новом законодавству. По чл. 15. Закона о усвојењу СР Македоршје, родители, односно родитељ ако сам врши родитељско право сагласност за усвојење свог детета може дати и претходно пред надлежит! органом за старательство не опредељујуђи усвојиоца. Y том случају у поступку за усвојење сагласност да je старалац малолетног детета. (3) При настанку установе потпуног усвојења као усвојиоци треба да се појаве само супрузи, један брачни пар. Сматрамо да je то неопходно, jep се тако у потпуности опонаша природан родительски пар. Нека законодавства предвиђају и одређено трајање брака као услов за овакво потпуно усвојење (на пример, италијански закон од 5. VI 1967.’ који предвиђа да je брак трајао најмаље пет година). Сматрамо да се дужином трајања брака ништа не јемчи у погледу чврстине тог брака и усклађености брачних односа, па не треба одреВпвати овај услов. (4) Овај облик усвојења ствара између усвој иода и ььегових сродника, с једне стране, и усвојеника и његових потомака, с друге стране, однос сродства који постоји између родитеља и деце као крвшпс сродника са свим правима и дужностима која постоје измеВу родитеља и деде и измеБу ближих крвних сродника. Или, како потпуно усвојење одреБује став 1. чл. 1. Закона о усвојењу Македоније: „усвојењем се стварају односи какви настају раВањем (потпуно усвојење...)”. То значи да ce усвојено дете потпуно укључује у породшгу својих усвојитеља и постаје њихов сродник и сродник свих њихових сродника. Истовремено усвојеник престаје да буде сродник са својим крвним сродницима. Ипак и ту има изузетака. Ако се, на пример, као усвојилац јавља супруг роднтеља детета, поједина законодавства решавају тај проблем у корист одржавања сродничких односа са тим родитељима и његовим сродницима (у том смислу, на пример § 73. Закона о породили Немачке Демократске Републике, чл. 76. румунског Закона о породили, § 72. чехословачког Закона о породили) шли, како то занимљнво решава совјетско право (став 2. чл. 25. Основа совјетског законодавства о браку и породили, односно став 3. чл. 108. Кодекса о браку и породили РСФСР). Правило je да права и обавезе измеВу усвојеника, његових родитеља и њихових сродника престају. „При усвојењу детета од једног лица та права и обавезе могу бити сачувана на захтев мајке, ако je усвојилац муж, или ода, ако je усвојилац жена”. Ово мора да ©уде унето у решење о усвојењу. Наравно веома je занимљиво проверити какве резултате даје примена ових законских правила у пракси. (5) Потпуно усвојење je нераскидљиво. Оно je трајног карактера, jep je дете уписано у матичну ктьигу као роВено дете. Иако je ово правило ипак у законодавној пракси има изузетака. Тако, на пример, по законодавству Пољске и Немачке Демократске Републике потпуно усвојење се може раскинути (из оправданих разлога, на захтев усвојиоца или усвојеника). По праву Чехословачке може се раскинути новим усвоје-

(зз) Тако, на пример, предвнђају § 69. Породпчног законпка Немачке Демократске Репчблике. § 68. Закона о породици ЧСР и § 2. чл. 118. Законика о породнци н старате,ъству Полоске.

578

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА