Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

582

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

усвојеник постао пунолетан, осим по узајамној сагласности родител>а, усвојиоца и усвојеника. Има законодавстава која стоје на становишту апсолутне нераскидљивости усвојења. То становиште je заступлено, на пример, у чехословачкой праву (§ 74. Закона о породици) и француском праву (чл. 359. Code civil-a, по Закону од 11. VII 1966) кад je у питању тзв. потпуно усвојење. Оно долази до изражаја и у нашем праву. По чл. Закона о- усвојењу СР Македоније „потпуно усвојење не може да се раскине”. Исто становиште заступа и Пацрт закона о усвојењу СР Србије (чл. 31), као и Ыацрт Закона о породичним односима СР Словеније (чл. 154). (2) До раскида усвојења долази услед чшьеница које су наступиле после засниваља одн. настанка усвојења. Од н>ега морамо разликовати неважност усвојења. Наше досадашње законодавство није о томе имало прописе. Сматрало се да и у овој области треба да се примењују општа правила о неважности правних аката. Поједина законодавства предвиБају да непоштовање извесних сметњи за заснивање усвојења представља разлог за укидање поништење усвојења (на пример, у случају недостатка неопходне сагласности за усвојење § 74. Породичног кодекса Немачке Демократске Републике, чл. 80. румунског Закона о породици, чл. ИЗ, 114. Кодекса о браку и породшщ РСФСР). Не упуштајући се у појединости, може се рећи да непоштовање законом предвиБених услова за усвојење нормално мора довести до неважности усвојења. Можда би се могло поставити и питанье разликовагьа неважности према деловању ex tunc (непостојање усвојења) и ex nunc (киштавост усвојења). To je прхгнципијелно значајно, јер проглашењем усвојења неважећим васпостављају ce раније породични односи, а с тим у вези настају нова хштања која ce тичу родитељског односно старатељског права. Изложили смо само неколико могућих ххитања из скупа шггања тако значајног и сложеног друштвеног и правног института као што je усвојење. Нема сумње да би се о сваком од покренутих питања имало још много да каже, a још више о низу пнтања која нисмо могли овом приликом ни да дотакнемо, од којих су пој едина (на пример сукоб закона и сукоб надлежности у нашем унутраппьем праву) од особитог практичног значаја за нас.

Ар

Војислав Бакић

РЕЗЮМЕ Юридическая проблема усыновления Указав вначале на значение института усыновления, как одного из видов защиты детей, лишенных ухода родителей и их круга обязанностей, автор подчеркивает, что юридические положения, регулирующие данный вопрос, должны создать возможности для наиболее полного осуществления целей этого чрезвычайно важного общественного и право-