Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

588

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

y извесном смислу представља и деинституционализирање друштвених односа, нарочито у управљању радом и у расподели друштвеног дохотка од стране самих произвођача {-). Отуда, и суштша тих основних односа меБу људима у процесу производив и расподеле битно се меиа, jep по стоје односи између самих произвођача унутар радне заједнице, тако да се у тим односима све више истину друштвена обележја, услед чета слабе и правки елементи и обележја и, због чета и „радни односи” постелено деннститудионализирају, тј. претварају и међусобне радне односе радника, на место простог, уобичајеног, радноправног односа изЈмеђу радника и организације. Али, баш у складу са овим процесом, не моясе се више говорити о „радноправном односу” измеБу радника и радне организације као двају субјеката са супротним интересима који стоје један према другоме. У том смислу, било би погрешно схватити „радни однос” и његову друштвену суштину у т условима радничког самоуправљања. По свом друштвено-економском основу и значају, „радни однос” je првенствено меБусобни радни однос, али je истовремено и радни однос у смислу правке везе која настаје у радној организацией. II Нови Устав СФРЈ од 1974. године не говори више о „меБусобним радним односима” из чл. 10 Устава СФРЈ од 1963. године, али зато треба нагласити да у чл. 221, став 1, који уреБује питање надлежности редовних судова, нормира да редовни судови, поред осталог „решавају спорове о имовинским и радним односима, ако решавање тих спорова није поверено самоуправним судовима”, из чега се може закључити да Устав претпоставља постојање и радних односа као одреБене, посебне друштвено-економске и правке категорије. МеБутим, полазна основа Устава јесте слободно удружена рад и положај радника у удруженом раду средствима у друштвеној својнни, и мећусобни односи радника у раду, односно у основној организацији удруженог рада и свим другим облицима удруженог рада. На овим уставштм кахегоријама и појмовима израБен je и нов уставноправни систем друштвено-економског и политичког положаја и односа радника у удруженом раду. Оно што je битно за овај положа] и озе односе то je уставна поставка да сваки радник у удруженом раду има неотуБиво право да ради друштвеним средствима ради задовољења својнх личних и друшхвених потреба и да заједно, непосредно и равноправно са другим радницима у

дерне науке може да се остварује без постојан>а класе газда која упошл>ава класу радника; да средства за рад, да би доносила плодове, не морају бити монополизнрана као средства за поробл>авање и експлоатирање самих радника, и да најамни рад, као и ропски и кметски, представл>а само прелазни и нижи облик одреЬен да услупи место удруженом раду који се обавл.а добре ноъе, ведра духа и радосна ерца’л Ш. П. Маркс Ф. Енгелс, Изабрана дела, Т. I, изд. Култура, Загреб, 1949, стр. 338).

(2) Др Ј. Борђевић, Анатомија политичких институција у савремеиом, а посебно у социјалистичком друштву, Загреб, 1965, стр. 11.