Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

534

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Поред тога члан je разних међународних удружена, као La société de legislation comparée (од 1955), International Law Association (од 1957) и био je известилац за породично право овог удружена. За свој научни рад награБен je 1972. године „Седмојулском наградом” Као правда стручњак и професор Породичпог права учествовао je, као члан КбмАсИје за кодификадију породичног права од 1945. до 1948. године, у изради ' законских тексхова четири основна закона из области породичног права, који су, по општој оцени, садржински и правно-техничкн међу најбољим законским текстовима донетих после ослобођења. Његови објављени радови могу се разврстати у четири скупине: 1. шеријатско право, 2. друштвени и политики ж!шот босанско-херцеговачких Муслимана, 3. правна историја југословенских земаља за време турске владавине и 4. породично право нове Југославије. Y радовима из гаеријатског права расправ.ьа углавном питана која се односе на изворе, брак, наслеЬе и вакуфе. Ту се посебно осврће на основне карактеристике овог правног система и на развој појединих његових установа. Истине да су шеријатско судска пракса и народни обичаји имали у томе свој утицај. Тако, на пример, утврђује да се пуноважни брак код југословенских муслимана могао закључити пред шеријатским судовима или имамима ко je за то ©власти надлежни шеријатски суд, да се пупзтање жене није могло обавити без интервенције шеријатског суда, који je покушавао мирење супруга и обезбеђивао издржавање за жену и децу. Радови о друштвено-политичком животу босанско-херцеговачких муслимана, односе се углавном на њихове политике, привредне и просвехне прилике од 1878. године, па до Другог светског рата. Ту се наводе главни проблеми који су се појавили у Босни и Хердеговини после АустроУгарске окупације 1878. године, и даље: 1. борба за политичку аутономију Босне и Херцеговине, 2. борба за верско просвету аутономију и организацију исламске верске заједнице, 3. решавање аграрног питања и 4. световно просвећивање муслнманског становништва. Нарочито пажњу посвећује питању школована и стручног образована муслиманске женске деце и истине да покривање лица није по шеријагу обавезно и да су жене дужне као и мушкарци да се образују и школују. Y радовима који се односе на историју права расправља: 1. о траговима нашег средњевековног писаног и обичајног права у турским правним споменицима, 2. о примени обичајног права, и 3. о утидају шеријатског права на наше обичајно и писано право. Истине да су Турцн преузели у своје законодавство и извесне установе нашег средњевековног права, па чак и извесне прописе који се односе на положа) ратара, сточара (влаха) и рудара (caca). Тако се донекле сачувао континуитет народног права, захваљујући оној основној смершщи турске правне политике да народноправне обичаје не треба укидати, него очувати и ирилагодыти турском правном и политичном систему. Y смислу тога наши народи су могли сачувати извесне самоуправе: 1. Милетске (верских заједница), 2. саске (рударске), 3. еснафске (занатске), 4. влашке (сточарске) и 5. кне-