Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

10

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обичајно право могло бити и пре доношења Статута реципирано у дубровачко писано право. Друга околност на коју треба указати у вези са чшьеницом да реч consuetudo има у Дубровачком статуту различита значења, јесте то да при томе није реч ни о каквој специфичности терминологије употреблена у Статуту, већ се то исто може наћи и у другим изворима средњовековних партикуларних права. Y терминологији средњовековних извора партикуларних права и правника који су то право обраЬивали, consuetudo je, поред осталог, значила и феудалне дажбине, затим феудално право, писано или обичајно, када се оно супротставла римском праву, правила по којима су живели калуВери у манастирима и муниципијалне законе. У Диканжовом (Du Cange) глосаријуму средљовековног латинског језика ово последње значенье ставлено je на прво место, па се цитира текст Ебрарда Бетуненшког: »Mos est antique consuetudoque probata, est consuetudo jus scriptum more statutum« ( 41 ). При томе ce у неким средњовековним текстовима указује и на то, да су consuetudo они закони који су настали записивањем обичајног права ( 42 ). Ова средњовековна терминологија je сигурно била присутна и у Дубровнику током XIII века, па су се у нравном животу тога доба дубровачки закони називали statuta или consuetudines. То je делом унето и у Статут, па остаје да се објасни зашто je поступлено тако, зашто je Статут непрецизан у примени термина consuetudo. Питање правке терминологије применено у статутарној кодификацији je веома значајно, поред осталог, и због тога што терминологија може бити један од показатела да ли je и у којој мери већ било дошло до извесног утицаја римског права на статутарно право. Утицај римског права може се, на пример, јасно уочити при читатьу Сплитског статута који je, као што je познато и у уводу Статута речено, саставио учени Парцевол, peritus in iure canonico et civili ( 43 ), дакле, човек који je завршио студије канонског и римског права. Y Сплитском статуту je доследно применена терминологија римског права, a consuetudo значи увек обичајно право ( 44 ). Примера ради наводимо да се у Сплитском статуту уговор о закупу таек назива locatio conductio, угогорне стране су locator i conductor, док у Дубровачком статуту тих термина нема, а уговор о закупу се описује ca »terra que datur alteri ad laborandum«, »vinea data ad laborandum«, domus data

(41) Du Cage, Glossarium mediae et infimae latinitatis, непромењени отисак издања из 1883—1887, Akad. Druck- u. Verlagsanstalt, Graz, Austria, c. b. consuetudo, стр. 523: Ebrardus Bethuniensis in Graccismo, cap. 12: Обичај je стара проверена konsuetudo, consuetudo je писано право у виду статута. (42) Ibidem. Y манускрипту Usatici Barcinonses: ». . . consuetudo autem est ius quodam moribus institutum quod per legem habetur* X, (коисуетудо je право настало обичајима ко je се сматра законом) и »ita porro vulgo appelamus leges municipales civitatum*) ~и тако вулгарно назнвамо муницшшјалне законе појединих држава”). (43) J. J. Hanel, Statuta et leges civitatis Spalati, Mon. hist. iur. Slav. mer. vol. 11, Statutum vetus, Prohemium: »Ilee sunt statuta et ordinamenta .. . facta, edita et condita per nobilum et sapientum virum dominum Percevalum Johannis, de nobili et honorabili civitate Firmana, peritum in iure canonico et civili . . .«. (44) В иди примедбу 11. у којој су наведени текстови Сплитског статута у којима се помшъе реч cogsuetudo.