Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

11

ДУБРОВАЧКИ СТАТУТ И »CONSUETUDO«

ad casaticum« итд. ( 45 ). Ово, наравно, још не значи да je у време доношења Сплитског статута римско право већ било продрло у ширим размерами V свакодневни правый живот у Сплиту, али je несумњиво да je пут за рецепцију римског права већ био отворен; нити терминологија Дубровачког статута значи да je римско право у Дубровнику тада било- потпуно непознато. Правка терминологии Дубровачког статута још није проучена, али г.е и на први поглед види да то није терминологија правника школованих на текстовима римског права ( 46 ). С друге стране, меВутим, систематизација материје у Статуту и њен распоред по књигама, садржина неких поглавља и позната Улпијанова дефинидија правде из Јустинијанових Digesta, унета у предговор Дубровачког статута ( 47 ) показују да ни редакторима Дубровачког статута није било непознато римско право, које ће ускоро после доношења Статута почети да широко продире и у правки живот Дубровника ( 4S ). Због тога објашњеље терминологије примењене у Дубровачком статуту није једноставно и заслужује да буде посебно проучавано. Y вези са применом термина consuetudo могу се истаћи нека запажаньа и претпоставке. Пре свега, изгледа да су текстови ранијих закона, писаних v време када још није било никаквог утицаја правые школе у Болоши, уношени у статутарну кодификацију без икаквих измена, па су и места где се реч consuetudo налазила у свом вулгарном значењу остала непвомењена. То се јасно може видети у текстовима заклетви ко je су полагали кнез, miles, већшгци, суднје и друга официја.ш. Текст кнежеве заклетве у Статуту je скоро идентичны са текстом заклетве коју je 20. јула 1237. године положио Јован Тијеполо ( 4S ). a измењени текст кнежеве заклетве редигован по престанку млетачке власти у Дубровнику такође не садржи никаквих других промена до оних Koje су у том тренутку биле неопходне: само су брисане оне речи које указују на подложност Дубровника Венецији ( 50 ). Исто тако су заклетве већника, судија и адвока-

(45) Упореди поглав.ьа Сплитског статута, кљ. VI, cap. 15 и 16. књ. VIII, cap. 27 и Дубровачког статута, кгь. V, cap. 29, 30, 31 и 32. (46) Довољно je упоредити одредбе Статута са сумама које je написао Франо Гундулић у XVI веку (L. St. стр. 251—332, Summaria Opera Fr. de Gondola), па видети како се иста правила исказују другојачије када их формулише правник са класичнн.м правним образовањем. (47) L. St., str. 1; »Justioia enim, ut legitur, est constans et et perpetua voluntas jus suum unicuique tribuens.« «Ut legitur«, као што ce чита a чита ce у Улппијановом фрагменту унетом у D. 1,1, 10, рг. (4в) Ово се може видети на основу формулације и садржиие многих законских текстова донетих после Статута, a несумњиво сведочанство пружа богат архивски натеријал, посебно судске пресуде које откривају да je у другој половини XIV века био у примени римски когнициони поступак. Упор Архив Дубровника, збирка Sententiae di cancellariae, књ. 1 и 2, а за рецепгију римског права на подручју облигационих односа необјављену дисертадиьу Ј. Даниловић. Облигациони уговори у дубровачком праву до средине XIV века, Београд, 1957. (49) L. St. стр. LXVII — LXVIII. Заклетва кнеза Андрије де Ауро из године 1254. (ibidem, стр. LXIXI) садржи скоро нети текст пропшрен неким привилегијама које су дате овом кнезу. (so) Текст редакције Ц уз одговарајуће поглавље (L. St. 11, cap. 1).