Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

13

ДУБРОВАЧКИ СТАТУТ И »CONSUETUDO«

y значењу „има субјективна права”, то не мора да значи да редактори Статута нису знали шта значи consuetudo и шта су то субјективна права, већ je то вероватно одраз ове могуће тенденције да Статут озаконн свакодневнп дубровачки правнн живот. Друга претпоставка ко ja се намеће из ових запажаньа била би да je број закона који су раније били постојали, па су затим унети у Статут, био знатан, посебно да je већ и пре Статута постојао неки закон који je доста деловито регулисао граБански судски поступай, па су затим иегове одредбе преузете у Статут, у 111 кььигу у којој се најчешће и налази термlш consuetudo. Y прилог ове претпоставке говори више околности. Током XIII века Дубровник je већ био развијена комуна, у истој мери или и више него комуне за које се сигурно зыа да су већ половином тога века приступале статутарним кодификадијама. Несумњнво je да je и у Дубровнику пре 1272. године постојала потреба за законским регулисањем многих правних подручја и да je број закона које у свом предговору Статута помшье Марко Јустинијан одиста био знатан. Судски поступай je представљао једну од материја која je захтевала да буде регулисана писаним правом. Чини нам се скоро сигурним да су, на пример, разни рокови од 8 дана, 2 месеца, 4 месеца и друга у којима се заказивала расправа пред судом морали join и раније бИти утврђени у неком закону. Taj закон, вероватно, био je за Дубровчане consuetudo, па су се и одлагавьа рочишта у складу са тим законом у свакодневном животу називала consuetudines, тј. то су права да се добију одлагања рочишта. Отуда je чак и учени нотар Томазин де Савере у својим нотарским формулама написао да ce inducium одобрава secundum usum Ragusii ( sб ), дакле, према дубровачким обичајима, нако су у то време inducia већ била регулисана Статутом. Као аргумент за ову претпоставку може да служи и околност да су током XIII века разлике измеВу 6Ьгатих породица, које ће се већ почетном наредног века затворити у владајући слој грађанског патрицијата, и осталих граВана постајале све веће, те су и супротности међу њима захтевале да ce употпуни, озакони или укине обичајно право, што je морало имати за последицу живљу законодавну активност. Y оквиру те законодавне активности je у развоју скоро свих средњовековних градских права на право место долазило кривично право и судски поступай. Те две матер ије и у већини статута заузимају значајно место. Кривични закон je у Дубровнику донет join 1237. године и врло je вероватно да je и граВански судски поступак тада или ускоро после тога био регулисан законима или јединственим Законом о граВанском судском поступку. И најзад, знатан број одредби Дубровачког статута које се позивају на consuetudo, као и непрецизна употреба овог термина односно његова употреба у значењу „закон” указују, као и у другим средньовековним правним изворима, на чињеницу да те одредбе представљају озакоњење, измену или допуну обичајног права, било да су оне настале као гшсано право и пре доношења статутарне кодификације, било да су саставл>ене тек у време доношења Статута.

(58) Чремошник, Г.: Списи Дубровачке канцеларије, кгь. I, изд. JA3Y, Загреб, 1051, стр. IX.