Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

19

ДУБРОВАЧКИ СТАТУТ И »CONSUETUDO«

би се предвиЬала даља примена права ( 7S ). У предговору Статута je, напротив, речено да се случајеви који нису регулисани Статутом имају расправљати тако што би се на ньих примениле одредбе које се односе на сличне случајеве ( 79 ), дакле, предвиђа се екстензивно тумаченье статутарних одредаба и примена аналогије. Исто упутство налази се и у предговору многих других статута тога доба ( so ), па и Млетачког статута, с тим што се у овом последньем после тог упутства налази и реченица којом се упућује на примену обичајног права. Одсуство одредбе којом би се на уопштен начин решило питање важења обичајног права и дато упутство да се у случајевима правних празынна приступи екстензивном тумачељу Статута могли би, на први поглед, навести на зак-ьучак да je постојала намера да се доношењем Статута искључи даља примена обичајног права. То, међутим, очигледно није било тако. Интенција кодификатора дубровачког права je, напротив, била да оставе и даље у важности обичајно право, као комплементарно Статуту. Ова намера je и изражена у већем броју статутарних одредаба. Реченица у уводу Статута, којом се упућује на екстензивно тумачење, представља, уосталом, уобичајену формулу ко ja се непромењена налази у предговорима многих Статута тога доба и стога јој не треба придавати сувише велики значај, а одсуство опште одредбе о важењу обичајног права и уопште о важењу предстатутарног права,

("8) Ynop. Novissimum Statutorum ac Venetarum Legum Volumen, Venetiis 1729. Liber primus Statutorum et legum (год. 1242), Prologus primus: . . . cum plura sint negotia quam statuta, occurrenti extranea quaestioni ... in hoc ... de similibus est ad similia praecendendum, vel secundum consuetudinem approbata . . . (с обзиром да има више правних послова него закона, када се појави пнтање које ни je регулисано статутом . . . треба ићи од сличнога ка с.шчноме или применити обичајно право). Y Статуту града п комуне Скадриыа у cap. IV под насловом »De consuetudinibus antiquis« дато je опште правило према коме се обичајно право има примењивати увек када није у суиротности са законом, а у Корчуланском статуту примена обичајног права потврЬена je у cap. 160 упор. J. Hanel: Statuta et leges civitatis et insulae Curzulae, Monum. hdst. iur. Slav, mer pars I, vol. 11, и C. Љубић: Statuta et lages civitatis Buduae, civitatis Scadronae et civitatis et insulae Lesinae, Monum. hist. iur. Slav. mer. pars I, vol. 111. Y Сплитском Статуту примена обичајног права потврЬена je у юъ. 2, cap. 16. (79) L. St. увод, стр. 2: ... »... cum plura sint négocia quam statuta volumus ut, si quando aliquis inopinatus casus amerserit qui precie presentibus non determinetur statutis, ad ea que sunt illi similia recurratur et sic de similibus ad similia procedatur. (С обзиром да има више правних послова него закона хоћемо да, када се појави неочекиван случај који није регулксан овим статутима, тај случај буде решен тако што ће се прибећи одредби закона ко ja je предвиЬена за сличан случај и тако ићи даље од сличнога ка сличноме). (80) Као што се из претходних примедаба види, упутство о поступању »de similibus ad similia« дато je у Аубровачком статуту нетто другојачивим рсчима него у млетачком. Оно се, међутим, налази у предговорима свих статута наших далматинских комуна, а у некима од њих и формулисано на исти начин као и у Аубровачком статуту, на пример, у Статуту комуне Трогира и комуне и острва Хвара. Ynop. И. Строхал: Статут и реформадије града Трогира, Mog. hnst-iur. Slav, mer., vol. X. a за Хварски статут у примедби 78. цитирану збирку Статута, Mon. hnst. iur, vol. 111.