Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

231

ПРИКАЗИ

Често употребљавано описивање новца као потражхшања од националне привреде или као упутнице на добра која се нуде на тржишту нису ни за економисту, a још мање за правника више од једне метафоре, а и сам Каро je наводи као „економску подлогу новца” (тим речима, найме, почине он излагања ко ja га непосредно доводе до такие дефиниције). Али ни он у својој дефиницији (оној на стр. 30, а не 29. како се у напомени наводи), тврдећи да новац представља шп certain pouvoir d'achat«, не каже да та моћ потиче од државе, као што потиче солуторна моћ новца (а то се не противи Кнаповој теорији). Y критици ове теорије дроф. Круљ наводи (на стр. 32) да je та теорија раније (тј. пре Кнапа) „истнцала свемоћ владаоца у стварању новца и одређивању његове вредности jep je тадашње антиметалистичко становиште негирало постојање објективне вредности у племенитом металу”, док „модерна државна теорија новца .. . полази од тога да држава суверено ствара новац и одређује му ,вредност’ ” и онда je побија тиме што по Савињиу (Savigny-u) каже да je „моћ законодавца у монетарним питањима врло ограничена”. Y вези с тиме треба рашчистити једно основно питање. По Шумпетеру ( Schumpeter -и) je Кнапова теорија утолико тачна и утолико погрепша, уколико би била и теорија која би тврдила да je институција брака креација закона ( 27 ). На то би се могло приметити, да брак сигурно ннје креација закона, да му je порекло разноврсно, да има своју биолопжу, друштвену, моралну, имовинску, религиозну страну, али да je као друштвена појава једним делом захваћен од правних прописа и да je у том обиму нравна институција, и то, као институција, јавноправног карактера, док су имовински односи, који у брачној и породичној заједници попримају делимично измењени изглед и бивају стога од права посебно регулисани, приватноправног карактера С 2B ). Исто бива и с новцим, који je у првом реду економска категорија. И као што брачно право не губи важност стога што има лоших бракова, тако да склопљен брак законски траје, на пример, и поред намерног и потпуно одвојеног живота брачних другова, па и против њихове воље, тако и новац не губи својство законског средства плаћања због тога што губи куповну снагу. Брак престаје законски да важи када се законским путем разведе, као што и новац престаје да важи када се законским прописом повуче из оптицаја, што употребљујући Кланов израз оба пута бива прокламациј ом. Занимњиво je, пак, то што се правни концепт новца проф. Круља „не може схватити у правном смислу осилг као атрибут суверености. Из овога следи —■ каже даље проф. Крул> да се новцем могу сматрати само оне ствари којима, придаје то својство право, тј. држава или по њеном овлашћењу’ ". Према напомени 87. на стр. 34. ове су последње речи (од њега самог подцртане) узете из књиге Ф. А. Мана, али je изостављено, да Ман одмах додаје: This is the State theory of money, што значи да и проф. Круљ признаје основну исправност државне теорије новца. Досаданньа критика книге проф. Круља ограничила се (и код тога ће и остати) на критику његових излагања о основним појмовима новца и на истицању неких конкретних недостатака који су непосредно уочЛэИви. Ако би се, пак, хтела оценити юьига с једног општијег гледишта, онда би се, поред већ изнетих примедби у погледу систематичности и потпуности обрађене материје, могло рећи још следеће. Ym6cto да се држи нравно релевантних чињеница и да избегава све остало што није непосредно с тиме у вези, аутор се често губи у сувишна хисторијска, монетарно-политичка, економска, па и идеолошка разматрања, која већином не доприносе разбнстравању и онако прилично компликованих правних проблема, већ напротив замућују ону јасноћу излагања којом се правне расправе морају одликовати.

(27) History of Economic Analysis, 1955, str. 1090. (28) в. Egersdorfer, Предавања о пандектама, Загреб 1915, стр. 8/12.