Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

230

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

читавих 7% С 2B ), или обустављања замене злата за новчашще у Шведској за време првог светског рата. На стр. 21, ал. 2. стоји да je 1924. године 1 билион рајхсмарака замењен за 1 марку, а у нап. 114. на стр. 43. да je то учшьено у сразмери од_l према 1 трилион. Значи, једном се аутор послужио терминологијом која je уобичајена у Енглеској, Немачкој и у нас, а други пут терминологијом каква се употребљава у САД и Француској, вероватно према извору којим се служно. По нашој терминологии исправна je цифра од 1 бнлиона. На стр. 21. и.ф. стоји да je 1 франак по Закону од 28. марта (а не 8. марта, као што ту и у нап. 54, на стр. 27. стоји) 1803. „идентификован”’ с 5 грама сребра, односно 290 мг чиста злата, што ннје тачно. Наиме, од 1 кг сребра чнстоће 900/1000 ковало се 200 франака, а од I кг чиста злата 3100 франака, тако да je однос вредности измеЬу та два метала законски установлен у сразмери од 1 према 15,5, a тај се однос не добија из горне „идентификације”. Уместо горње сразмере, треба узети или однос од 4,5 г чиста сребра и 290 мг чиста злата или, пак, однос од 5 г сребра чистоће 900/1000 и 322,58 мг злата исте легуре i 2 4). Није тачно ни то да се цена од 3 фунте 17 шилинга и 10 и 1/2 пенса односи на 1 унцу чиста злата, и према томе да би фунта садржавала 7,99 г чиста злата као што се наводи на стр. 22. Реч je о 22-каратном злату, а ако се то сведе на чисто злато добија се ИЗ грејна, односно 7,322 г чиста злата за 1 фунту (»). У последњој алинеји на истој страни наводи се девалвација долара 1934. године за 59,06%, а, у ствари, девалвација je извршена за 40,94%, тако да цифра од 59,06% представла вредност девалвираног према недевалвираном долару. На стр. 15. тај je однос исправно наведен. На стр. 23. и.п. цифра од 70% je претерана. Изгледа да није узето у обзир да се првобитна цена односи на злато чистоће 900/1000, нити да су касније девалвације рачунате на већ смањене вредности долара. Грубо рачунајући, вредност долара у злату пала je отприлике на половину. На стр. 25. je рачуница погрешна. Пре свега, паритет динара je утврђен с Фондом 24. маја 1949. и износио je 0,0177734 г (а не 0,17773, што je, вероватно, штампарска грешка), дакле 17,7734 мг чиста злата. Промена на 48 147 7029 мг не би значила никакво смањење, већ повећање паритета. Грешка je у томе, што није узето у обзир завођење новог динара 1. јануара 1966, тако да треба узети у рачун однос од 17,7734 према 0,481471029 ( 2в ). Ни при третирању монетарних теорија аутор није имао много среће. Кнапову (Knapp-ovu) државну теорију новца или je погрешно приказао или je није уопште схватио. Како би иначе могао тврдити да су Кнапозе присталице мишлегьа да „куповну моћ новчане јединице одреВује држава” (стр. 28)? То не тврди ниједна теорија новца, a најмање би могао то тврдити неки Кнапов следбеник. То не бива ни у максимирању цена, јер увек се макснмирају само поједнне цене, то je декретирање појединих цена, а не њиховог огаптег ьшвоа. Регулисагье куповне моћи новца je ствар монетарне политике, а не монетарног права. Ако ишта, Кнапу треба признати преиизност у формулисаььу појмова и већ његова дефишгција новца ■— chartales Zahlungsmittel демантује горње тврђене аутора. Истина, и по Кнапу je новчана јединица јединица вредности, али се та вредност, по њему, може само хисторијски дефинисати, и за средства плаћања, каквнм Кнап с правног гледишта ј едино и сматра новац, je ирелевантна. Цнтирање Кароа ту не помаже.

(23) в. österreichische Notenbank 1816—1966, стр. 175. (24) J. Marchai, Monnaie et Crédit, стр. 67 и сл., стр. 80. (25) Hawtrey, The Gold Standard in Theory and Practice, London New York Toronto 1933, стр. 63/64; Veit, Grundriss der Währungspolitik, 2. изд., стр. 375. (26) в. Schedule of Par Values MMF-a.