Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

233

ПРИКАЗЫ

Ми смо речи scudo(écu) и fiorino одавно посвојили у облицима шкуда и форинта (обе се такођер налазе већ у првом издању Букова Рјечника), и зашто да их онда не употребљавамо, већ да говоримо о „скутама” и „флориннма”? (Узгред буди напоменуто, никакав новац по имену агнел на стр. 51 ни ангел на стр. 72 није постојао; у питању je ангелот, француски златник из времена Луја IX; скраћено ce, нзгледа, говорило и ангел, али Литре ( Littré , ту реч не бележи). Y нашем језику je четврти падеж именица неживих ствари мушкога рода једанк првом, стога je погрешно рећи „курс којега су одређивале трговачке агенције”, већ треба „курс који су одређивале ...” Исто тако и нас тр. 31. уместо „колико вреди метал кога она представља” треба „ ... метал који она представља”. А шта значи ако je нека вредност „за 28 пута мана од оне у 1945. години” или златна садржина у одређеном периоду „за пет пута сманена”, (оба примера са стр. 25)? Било шта се може узети за известан број пута више, али никако за известан број пута мање. Истина, и делене се може узети као множегье, али само бројевима мањим од јединице. Уместо 100 : 5 може се написати 100 х 1/5, али се ту не може рећи да je стотина пет пута смањена. Језички се не каже да je нешто два пута мање, већ да je упола мање, а то значи сманено за половину (овде случајно и на једну половину; али ако je нешто сманено за једну трећину, онда je то сманено на две трећине). Посебно су питане цитата. Као пример се наводе позивана на Мана, чија се книга The Legal Aspect of Money веома често цитира, и у напоменама наводи одакле су цитати узети или места на ко ja се текст позива. Книга се до данас појавила у три (енглеска) издана: 1938, 1953. и 1971. Позиви се најпре односе на издане из 1971. године, онда на оно из 1953, али усто више пута узастопце на издане из 1950. (!) и на крају више пута на издане из 1972. (!) године, што човека наводи на закључак, да су цитати из друге руке (там пре, што се, како у Мана тако и иначе, често или уопште не слажу или се не слажу с цитираним изданем). Кад смо већ код Мана, нап. 43. на стр. 81. упућује на негов чланак The Gold Clause in Domestic contracts овако: The Law Quarterly Review, 1956, 73. и 181, што би требало да значи да je чланак објављен у поменутој Ревији 1956. године, и то на стр. 73. и 181. (вероватно у наставцима или се позив односи на два разна места у чланку). Међутим, позив се односи на стр. 181. чланка објављеног у 73. години излажена поменуте Ревије, а то je била 1957. година. Коначно, позиване на парнице Knox V. Lee i Parker v. Davis, које би требало да се односи на номинализам, у нап. 70. на стр. 54. узето je из Манове напомене 3. на стр. 15, иегове книге, где се овај позива на те парнице као на потврду суверенов права државе да издаје новац, а не из нап. 2. на стр. 89, где Ман расправлю о номинализму. То се види и по броју цитиране странице, као и по преписаном погрешном писану имена, Davies уместо исправног Davis, као што у Мана исправно стоји и у нап. 2. на стр. 89. и у друга два цитата, а код Нусбаума у оба цитата негове книге (на стр. XXIV и 588). Као што je већ наговестио, а и с обзиром на уводно излагане о суштини међународног приватног права, рецензент се неће упуштати у разматрана оног дела книге којн обрађује монетарне односе с иностраним елементима. Изнете примедбе нека буду довољне. Из них се може видети да книга није комплетан, па ни добар рад, а осим тога je и непарно писана. Ипак, с обзиром на компликованост материје која се обрађује и правне тешкоће које су с тиме у вези, книгу треба узети као неку врсту пионирског рада у нас, па je стога laudanda voluntas. Ако писац у томе устраје, друга издане би после темелите прераде и потребних допуна могло можда дата употреблшву книгу.

Prof.

Vjekoslav Meichsner