Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Дубровачки статут донет je 1272. године и по старики je хрећи меВу познатим статутима наших комуна у Далмацији ( 2 ). Дубровник je у то време већ био напредан град, на прагу свог брзог економског и, нетто доцније, политичког и културног успона, те се као такав почео прилагоВавати светским стандардима онога доба. Економски развој у друтој половини XIII века, посебио узнапредовала трговина са балканским залеВем и Италијом, несумњиво су чинили основни разлог због којег je дошло до успешних напора да се осавремени дубровачко право. Приближно у исто време Дубровчани доносе свој статут и уређују, по угледу на италијанске градове, градску канцеларију и нотаријат, при чему je у овом другом послу велики удео у постигнутим успесима имао први дубровачки нотар школован у Италији, учени магистар Томазин де Савере из РеВија у Ломбардији. Дубровачки статут има све оне основне особине статута средњовековних комуна које су овде поменуте и одликује ce smormi квалитетима. Иако се у њему не уочава, као на пример у Сплитском статуту, перо школованог правника, Дубровачки статут по својој обимности и среВености предњачи меВу статутима наших комуна у Далмацији, а посебйу одлику његову чине већ поменута седма књш посвећена поморском праву. Те 1272. године владајуВи кнез у Дубровнику био je Марко Јустинијан, роБак дужда Јустинијана који je доиео Млетачки статут и имењак императора Јустинијана, великог кодификатора римског права. Y предговору Дубровачког статута .Марко Јустинијан каже да je проучио дубровачке законе, разасуте по многим књигама, па je одбацио што je сувишно и прикупио остале. те je тако саставио књигу статута коју je прихватило Велико и Мало веВе ( 3 ). Тиме je кнез делимично потврдио да je Дубровачки статут настао на исти начин као и већнна осталих статута средњовековних комуна, а да та кнежева изјава није била само обична фраза ( 4 ), потврБују неки сачувани документи из ранијег периода, као што су исправе у којима су забележени Закон о склапању брака и о миразу из 1235. године и закоыска одредба из исте године о казни која се плаћа за штету нанесену винограду, као- и подаци о постојању Кривичног закона кнеза Јована Тијепола из 1237/38. године ( 5 ) који je несумњиво служио као извор при сасгављању Дубровачког статута. С друге стране, енгурно je да извори на које указује кнез нису били и једини на основу којих je састављен Статут. Он садржи и низ нових прописа који су тада морали бити донети с обзиром на развој робноновчаних односа, на слабљење породичне кохезије, на потребе за уреБењем града, његових тргова и улица, као и из других разлога, а неки од нових прописа одражавају тежње Венеције да правно регулише по-

(2) Haj стари ји познатн статут у нас je Сплитски статут из 1240. године о коме говори Тома АрхиЬакон у CBOjoj Хроници, а друш je Корчулански из 1265. године. (3) В. Богишић ет Ц. Јиречек: Liber Statutorum Civitatis Ragusii, изд. 1904. y серијн Monumenta historico-juridica SJavorum Meridionalium, vol. IX. (дал»ем тексту L. St.), стр. 2. (4) Прва страна предговора који je Статуту дао Марко Јустинијан састоји се из фраза, делом религијске садржине, што je било уобичајено у предговорима статутарних кодификација. (5) Ови документи објавл>ени су у L. St. стр. LXI — LXIX.