Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XXIII јануар -април 1975. Број l -2

ДУБРОВАЧКИ СТАТУТ И »CONSUETUDO«

Већина статута средгьовековних комуна у Италији, у јужној Француској и у нас, у Далмацији, донета je у периоду од средине XII до друге половине XIV века и имала je неколико заједничких црта. Оне се могу уочити у односу на садржину статута, на начин како су статута прављени и доношени, и с обзиром на њихов однос према обичајном праву. Статута су својим одредбама залазили у скоро све области прав ног живота, али ниједну нису регулисали у потпуности: највише »capitula« односи се обично на организацију власти и на судски поступай, знатан Đpoj садржи одредбе кривичног права и разне административне наредбе и забране, a најнепотпуније je регулисано приватно право, посебно стварно и облигационо. Статута су прављени тако што су прикушъени и ревидирани ранији закони или „статута”, па су дспуњени реципираним и нетто измењеним правилима обичајног права и новим одредбама. С обзиром да знатан део правног живота није био регулисаи статутами, они су нужно остављали да и даље супсиднјарно важи обичајно право. Као што су ова заједничка обележја последица сличних услова у којима су вршене статутарне кодификације, тако су и разлике у степену развоја појединих комуна условиле и одговарајуће разлике између њихових статута, пре свега, разлике у изберу материје која je регулисана статутом и у начину обраде те материје, у систематизации одреда6а, у примењеној терминологии и у другим особинама поједхших статута. Тако, примера ради статут Брачке комуне, у којој je сточарство било веома важна привредна делатност, садржи велики број одредаба о стоци, о испаши стоке и о одговорности за штету коју причине пастири и стока ( 1 ), док je Дубровачки статут једтши од далматинских статута који има посебну књигу посвећену поморском праву, а о испаши стоке и стоци уопште не садржи ниједну одредбу.

*) Овај рад je био намењен Споменици у част седамдесетогодишгьице проф. Мр Мехмеда Беговнћа. (i) Statuta municipalia ас Reformationes Magrufici Communitatis Brachiae, Utdni, 1656. Књига 111, capitula; 2, 3 , 8 , 31, 32, 33 , 34, 43; юьига IV, capitula 11, IS, 25, 26, 27, 30, 36, 38 , 40, 42, 44, 45 , 46 , 48 , 49 , 52 и 142. Колико je места дато овим прописима може се закључити из чшьеппце да статут Врача има укупно 142 поглавља, распоређеиа у 4 юъиге. Упор. Двитанић, A.: Средњовековни Статут Брачке комуне из године 1305, Супетар, 1968.