Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

343

ПРИКАЗЕ

читавом овом склопу. Аутор je развио и дали регисхар задатака виктимологије и у вези с тим изложио своје схватање о односу између крилшнолохнје и виктимологије, а одмах захим и однос викхимолошје према кривичном праву и кривичном посхупку. Ова размахрања везују нашу пажњу, иако се" са неким схавовима не можемо сложнхи, али смо дужни да их пошхујемо, јер аухор има своју аргуменхацију. Иначе аутор je* обрадио читав низ актуелних тема виктимологије, тако нпр. утицај жртве и угрожавање жртве; процеси настанка жртве; оштећења жртве и отклањање штете; и др. Ова студија представља један изванредан увод за свакога који хоће да приђе проучавању виктимологије. Join бисмо се на овом месту задржали на прилозима о привредном крилшналитету и привредном кривичном праву. Први потиче такође од X. Ј. Шнајдера, док je друти из пера В. Јубелијуса (Werner Jubelius). Додајмо одмах да први прилог представља криминолошки аспект прнвредног криминалитета, а друти je посвећен кривичноправним решењима у борби против овог криминалитета, чија je актуелност данас несумњива. На самом почетку проф. Шнајдер пледира за систематско изучавање привредног криминалитета и истиче да сама искуствена сазнања не могу да доведу до успешног сагледавања и решења проблематике овог криминалитета. Y својим истраживањима појма привредног криминалитета аутор je пошао од дефиниције криминалитета „белог оковратника” коју je 1939. године дао X. Сатерланд. Привредно кривично дело, се према овој дефиницији појављује као крив!гчно дело једног честитог лица са високим друштвеним угледом, у оквиру његовог позива, а уз повреду поверења које му je указано. Нема сумвье да je већ овакав прилаз подложан крнтнци, али он je присутан у исторнјском осврту на проблематику привредног криминалитета. И проф. Шнајдер je свестан тога, али нам се чини да je ипак остао на овнм полазним позицијама. Аутор нам je дао веома богат преглед привредних кривичних дела и савесно се позабавио њиховим узроцима, као и тражењем путева вьиховог предупређивања и сузбијања, али у свему томе нема и коначних ставова. В. Јубелијус обрађује кривичноправну страну привредног криминалитета. Под овим углом он настоји да нам пружи појам привредног кривичног дела, а одмах после тога означава поједнне трупе ових кривичних дела. Тако je реч нпр. о пореском кривичном праву, кривична дела у праву о картелима, праву о акдионарским друштвима, праву о осигуран>у и др. Нема сумње да све ово указује на нужне разлике до којих мора доћи у области разматрања привредног кривичног права када имамо пред очима капиталистички и социјалистички привредни систем. Y сваком случају Јубелијус своја истраживања врши у домену првог система. Y даљим својим излагањима он пажљиво излаже појавне облике привредних кривичних дела и разматра ефикасност привредног кривичиог права, да би нас на крају упознао и са захватима de lege ferenda. Нагласимо join једном да су нам и ове свеске великог лексикона криминологије потврдиле изванредан значај овог дела и за теорију и за праксу борбе против криминалитета*).

Д. В. Дшлитријевић

(*) За приказе ранијих свезака в. Анали Правног факултета у Беонраду, 6р. 5—6/1969, с. 692—694; бр. 3—4/1970; с. 400-402; и бр. 6/1973, с. 115—117.