Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

346

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чајније оне о бракоразводным узроцима. Недавно je донет и Закон о односима родитела и деце. Новим законским допунама и изменама проширене су функције органа старателства у вршењу надзора над родительским правом, који од органа старателства треба да прерасте у „орган за заштиту породице”. Проширена су овлашћења овог органа и у алиментадионим споровима. Велике измене предвиБају се и у усвојењу, а предложена je и установи храњеништва. Овим изменама фаворизује се отворена друштвена заштита, a хуманизација овог права огледа се и у настојању да се деци лишеној родител>ског старања кроз разне форме усвојења пруже приближно слични услови развоја и васпитања као да живе у сопственој породици. Y том смыслу установи старателства доживала je код нас и у свету веома велике промене, а наше социјално право, као и нека друга, не праве велике разлике између родителског и старателског права. Друштвена заштита и старателство се међусобно тесно преплићу. Та повезаност je, како истине аутор, нарочито изражена у куративи (стр. 143.). Социјализација породице омогућила je да њене најзначајније функције буду оне које су везане за подизање и васпитање деце (васпнтно-морална, социјализаторска, емотивна и др.). Дилема о томе да ли се тако не стварају услови за индивидуализацију породице и деце неодржива je, jep би се радикалним подруштвлавањем (ако je то уопште могуће) нарушило породично језгро без кога се, како je утврВено у бројннм интердисциплинарним научным истраживањима, дете отежано развија у зрелу, интегрисану личност под условом да породица није поремећена или инсуфицнјентна. Међутим, управо услед недовољне социјализације других породичних функција путем непосредне, а нарочито посредне дечије заштите (при чему су и једна и друга регионално и слојно неједнако застушьене), породица није увек у стању да на задоволавајуђи начин обавља ове њој нманентне функције које су од далекосежног значаја за правилан психофизички развој деце. Али то није случај шг са много развијенијим друштвихма у којима су објектпвне материјалне могућности мања препрека у правилној реализацији ових доминантных породичних функција него класни и идеолошки чиниоци. Већина развијених и високоразвијених земаља установила je читав низ новчаних и неновчаних престација, меВу којима je дечији додатак једна од основних, често не и најзначајнијих. Земле са развијеним системом социјалне заштите настоје да развију неновчане услуге (разне брачно-породичые агенције и саветовалишта, специјализовани здравствени центры, натурална давања, разне кредитне олакшице и др.), док су у землама са неразвијеном социјалном заштитом значајније и бројније новчане престадије. Код нас постоје две основне врсте непосредне дечије заштите: непосредна дечија заштита коју врше одре Вене специјализоване институдије и службе за васпитавање и збрињавање деце и стална новчана прилгана ради матерпјалног потспешења васпитања и развоја детета. Иако у началу непосредну дечију заштиту могу да користе сва деца најзначајнији обхшци те заштите (претшколске установе и продужени школски боравак) у великој мери су недоступни породицама са ниским прилшњима због высоких новчанпх партиципација. С друге стране, капацитети установа непосредне дечије заштите су испод стварних потреба становништва. Као што смо казали, уочливе су велике регионалне разлике у броју ових институцнја, њиховој опремлености и кадровима. Превентивна дечија заштита („организовано дневно збрнњавање деце, обезбеБење друштвене исхране деце, помоћ у збрињавању деце на школовању ван места сталног боравка” и др., стр. 185.) по обухватности заостаје за куративном, нарочито за појединим облицима озе заштите, као што су разни видови смештаја деце лшпене родителског старагьа.