Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

347

ПРИКАЗИ

деце омехене у физичком и психичком развоју иако баш ови класични облици куративне дечије заштите у укупној структури куративне заштите деце по релативним, а нарочито по апсолутним бројчаним показателями нмају слабију тенденцију раста, a неки чак показују стагнацију и опадање. С друге стране, неки облици куративне дечије заштите (друштвене заштите васпитно запуштене деце и малолетних делинквената) добијају све већи социјално-политички значај, с обзиром на нагли пораст броја васпитно запуштене деце и малолетних делинквената. Проф. Младеновић разматра развој различитих облика превентивне и куративне дечије заштите доводећи их у органску везу са друштвеним потребама и настојећи да када год je то могуће своје заклучке методички изведе из постојеће статистичке евиденције. Упркос чшьеници да je превентивној друштвеној заштити деце последњих година дат снажан импулс неним знатно прецизнијим правним и социјално-политичким формулацнјама, институционална мрежа ове заштите je не само недоволна него и неједнако доступна различитим социјално-економским категоријама становништва. Степей обухватности деце из свих друштвених слојева непосредном дечијом заштитом je један од најзначајнијих индикатора пене развијености у целини. Y оделку „Друштвена брига о жени и материнству” проф. Младеновић je кроз анализу правних и идеолошких аспеката друштвене дискриминације жене убедливо показао да je та дискриминација одраз класних друштвених односа. Y високоразвијеним кахшталистичким землама жене имају осетно нижу квалификациону структуру, нижи професионални статус и нижа новчана примања за обавлане истих послова него мушкарци. Њнхова запосленост није само знатно нижа од запослености мушкараца, него je карактеришу привременост и дисконтинуираност. YspoK се налази у чшьеници да je у тим землама професионална еманципација, која je основ друштвене еманципације, у крајњем случају подређена биолошкој репродукцији. Готово сва поменута друштвена обележја дискриминације жена, која су најуочливија у најразвијенијој земли капиталистичког света САД, у источним социјалистичким земљама су неупоредиво слабије изражена, што аутор доказује обиљем компаративних статистичких података. Иако су код нас жене у професионалном, породичном и друштвеном животу потпуно изједначене са мушкарцима, статистичкн подаци о њиховом образовању и запослености (нарочито жена из радничких слојева) показују да оне још увек нису стварно равноправие са мушкарцима. Последних година ова неповолна структура се мења, указујући на убрзану образовну, професионалну и социокултурну еманципацију жена из радничких слојева. Треба имати у виду да je експлоатација жена у свим доменима у предратном југословенском друштву била изузетно драстична. Наше друштво жели да избегне вештачку запосленост која je у неким источним социјалистичким земљама у одреЬеним периодима била мотивисана идеолошким разлозима. Оделак о друштвеној заштити остарелих лица представља, по нашем мишлењу, најболе поглавле књиге јер je аутор у нему дао једну врло разу Вену анализу економских, социјалних, демографских, друштвено-психолошких обележја остарелих особа, доводећи их у динамичке релације са односима у савременој нуклеарној породили. Посебно се осврнуо на социјално-економски и здравствено веома угрожену категорију старих особа које живе у старачким сеоским домаћинствима, a чији се број нагло увећао са економским миграцијама и емиграцијама најактивнијег дела сеоског становништва. Удео старог становништва се у нашој земли стално повећава, тако да се већ сада Југославија приближава землама са старим становништвом. према предвиВањима, тенденција старена становништва наставиће се и у будуђности. Од каквог je то значаја у планирању развоја социјалне политике казују и статистичкн подаци да je међу старима релативно нај-