Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

261

СХВАТАЊЕ СВЕТОЗАРА МАРКОВ ЯНА О 3АAP V ГАМА

Нови измењени односи захватају све облике производње како пољопривреду, тако занате, трговину итд., пропзводећи различите последние. Најважније су, свакако, даље раслојавање становништва, и развој гпалова који постају носиоци нових и динамичних односа. Марковнћ je уочио да нови друштвено-економски односи убрзавају даљи развој државе која, са своје стране, различитим мерама убрзава продор нових односа. Немнновност таквог развоја друштвено-економских односа, а и повезаности са општим друштвеним развојем за њега је очигледна, те у том смислу и закључује да: .. код нас се у томе повторава, оно што се давно свршило у Европи... код нас наместо натри]архалног газдинства у коме свака куђа производи све што јој треба почшъе се развијати нсвчано газдинство... ово газдинство je нераздвојно скопчано са друштвеним и државним развитком сваког народа.” ( 3 ) Y вези са овим критичким запажањима он развија овоје схватање друштвеног преображаја и то: 1) у правду политичко-административне реформе постојеће државе на основу децентрализоване и самоуправне федерације општпна и срезова, и 2) у правду социо-економског преображаја на основн организација задруга. Ова подвојеност само je привидна jep су суштински то два правда друштвеног преображаја ко]и представљају логично јединство. Најзначајнија идеја у схватању државе јесте да она преображајем, пре свега, мења експлоататорску суштину и постаје социјална, а одређујући појам социјалне државе, Марковић да]е основне карактеристике будућег друштва; „Социјална држава je друштво, основано на општем договору свију чланова тога друштва. Народ мора уништити сва права и привилегије које су постале силом и развиле се и утврдиле давношћу. Држава се мора основати на начелу суверенитета а унутрашње устројство на начелу самоуправе и начелу избора. Народ се мора постарати да сваки члан друштва буде у исто време и произвођач, он се мода постарати да укине све сталеже у друштву: На тај начин народ иде сигурним путем потпуној социјалној држави где нема поданика и владе.” С 4 ) Основна ћелија друштва била би децентрализована, самоуправна општина чији елементи одражавају суштину социјалне државе. Но, Марковић je свестан да организацнја општина чини само први корак у друштвеном преображају, те стога истиче, као много важнији корак, промену основних економских односа, путем оснивања разноврсних задруга. Потребно je истаћи да су осим самоуправе као суштинског елемента формирања општина и задруга, потребна join два битна предуслова, и то: колективно власншптво над средствима за производњу и колективни рад. На тај начин општина, и нарочито срез, као јача социјална једишща у друштвеном и економском смислу, оснивале би задруге различитих врсти и истовремено би се створио чврсто интегрисани систем социјалне заједнице. Y том смислу Марковић каже „Задруге за произ— земљорадничке, занатлијске, индустријске разгранаће се и pa-

( 3 ) Ibidem, свеска 1, стр. 75. ( 4 ) C. Марковић „Социјализам”, Рад бр. 20, 1874.