Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

264

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Српска породична задруга. Марковићев однос црехМа породичноl задрузи није једноставан, како су то многи сматрали, бар не у том смислу да je сматрао да je треба једноставно „васкрсшгги”. Позадина односа прелlа породичној задрузи je доста дубља и заснива се углавном на чињеници да она, као посебни облик људског удружења, садржи низ позитивних особина у економском и социјалном погледу. Тако на пример он истине; „Ваља разумети право значеае задружне производње, ваља разумети основна начела асоцијације која једнно могу да реформингу сувремену народну привреду... под задружном производњом ваља, дакле, разумети не само удружени рад и капитал него што je најважније удружену лгубав и узајамност свих чланова... једном речју: задруга српска без њених патријархалних мана то ваља да je утлед асоцијацијама у нашем народу... први практични задатак у економској реформы код нашег народа то je дакле ширење такве задруге.” ( ? ) Марковић je нагласио на овом месту неке основне економске и социјалне елементе, који ће му послужити као узор за формирање задруга, посебно пољопривредннх асоцијадија. Са еконохмског становишта битно je да je задруга: .. првобитна асоцијација за производњу и потроппьу у исто време. То je економска црта којом се задруга одликује од свију сувремених дружина за производњу и потроппьу.” ( га ) Ово je непосредко повезано са схватаньем да у социјалистичкохМ друштву општина треба да у материјалном погледу постане толико развијена да сама производи све за своје потребе, а само разменом добија оне произволе које није у стану да произведе. Међутим, за њега су социјални односи који владају у задрузи исто толико значајни као економски ако не и значајнији. Битна je, пре свега, колективност живљења и рада која се огледа у бризи за сваким планом колектива, затим, сви друштвени односи који се заснивају на разумеваньу, општој узајамности љубави, чиме je избегнута нетрпељивост и неслагање. Напокон, чшьеница да сви чланови колектива могу да утичу и заједнички доносе одлуке од основне важности за задругу чиме je сваки члан на известан начин слободнији и спремнији да у сваком тренутку помогне њеном опстанку. Но, да се не би овакво његово схватање тумачило као идеахшзација породичне задруге, треба рећи да je потпуно свестан њених основных недостатака, како у економском тако и социјаЛном погледу. Он je схватио да je пропадање породичних задруга повезано са продором робно-новчаних односа и њено непрплагођаваие тим односима означио као главки економски недостатак: „... по свомё строју породична задруга не би била кадра да произведе све намиршще и то je узрок што она пропада са развитком цивњшзације.” (”) И у социјалном погледу он je уочио низ слабых страна породичне задруге, као на пример, патријархални ауторитет старепппге задруге, потчињеност млаЬих старпјима, бесправнп и ропски положај жене итд. С тим у вези треба истаћи да не стоји тврдња С. Јовановпћа да je породил-

{*) С. Марковић „Савремеиа начела народне привреде у односу на наш народ" Летопис Матице српске, књпга 358, свеска 213. ( ,0 ) С. МарковиЁ „Целокугша дела" свеска 6, страна 23. ( п ) IBIDEM, свеска 6 стр. 25—26.