Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

266

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

наступите и у землюрадгьи чим би се развила у н>ој машинска производња. Савршенији начин производив захтева да се организује снабдевање и радна снага у једну целину. Питагье о примени машине у земљошдњи управо je питање о великом газдинству.” ( ,5 ) Предности оваквог начина организовања производње, по њему, јесу у подели и рационализации рада, класификација земље према квалитету и положају, примени агротехничких и мелиорационих мера, ђубрењу, исушавању, вештачком наводњавању, сконцентрисаности сировина и радне снаге, кооперацией итд. Али у разматрању крупног произвоБења Марковићу се наметнуло питање: под којим условима може овакав начин произвоВења бити корисхан за друштво, jep je у условима приватне иницијативе и својине баш тај начин водно све већој беди и отуђености радника. Његов одго вор je: „дакле стоји тврдо да велико газдинство свугде сатире у слобЬдhoi конкуренцији мало газдинство, а исто тако да je велико газдинство напредак човечансхва... С друге стране политична економија нас учи да ее за производњу најкорисније да радник у исто време буде „владалац оруВа за производњу”. .. Дакле велико газдинство и радник сопствени гося его шта захтева економска наука у име напретка.” ( ,s ) За социјалистичко друштво оваква организација производње имала би значаще економске последние које би се састојале, пре свега, у зближавању индустрије и пољопривреде. Социјалне последние су још значајније јер „зближавањем индустрије и земљорадње потире се разлика између вароши и села ... уннштава ce ова друштвена разлпка ... а за њом морају доћи све измене у образована и начину живота. Једном речју, преображајем земљоделске производње и индустријом, мења ce и спољни облик друштва и његов унутрашњи склоп.” (’ 7 ) Из ових пазматрања јасно ce уочава улога задругарства y друштвеном преображају, јер се управо организовањем задруга као облика производив, мења целокупни друштвено-економски систем. Да закључимо сматрамо да сви ови момента представљају оно пгто je оригинално и ново у Марковићевом схватању произвођачког задругарства уопште, а посебно задругарства на селу. Произвоћачко задругарства задруге у граду. Марковић се посебно оријентисао на занатске задруге у граду и значајно je да je при том пошао од чиььенице да су развитак мануфактуре, а са њом и индустрије, међусобна конкуренција, и предност крупног начина производше основнп узроци пропадању занатства. Да би се то спречило он сматра да je: „. ..прави пут да се наши занати а с њима и наше' занатлије подигну, оснивање произвођачких задруга.” ( ,а ) Поставља се кључно питање да ли je Марковић сматрао да се запета може спречити пропадање занатства, утолико пре, jep je, како смо истакли, видео неминовност те пропасти под ударом тдустрије. МеВутим, важно je рећи да je насупрот неким теоретичарпма занатског за-

( ,5 ) C. Марковић „Начала народна економије", Бр. 1874, страна 135. ( ,6 ) С. Марковић „Целокупна дела”. свеска 3. страна ПО. ( ,7 ) С. Марковић „Начала народна економи je", страна 144—147. ( ,8 ) С. MapKOßiih „Задатак наших дружина", Летопнс Матице српске, свеска 2/3, страна 358.