Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

284

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лодњи вредности, анализира радниково радно време и износи примере „курјачке глади” капиталиста за витком радног времена радника. Учињени избор Марксовог текста носи у себи сигурно и једну дидактичну црту, у жељи да упозна српског читаоца са бедом коју капитализам носи са собом, али и да опомене да српско друштво не мора проћи кроз „пургаторијум” капитализма. Неслагање са Марксом у погледу нужности „проласка сваког друштва кроз све стушье економског развитка” (■“) поједини аутори који су писали о Светозару Марковићу оцењују као вулгарно-материјалистичку критику шш као утопизам ( 47 ), док друш пстичу да je и сам Маркс одбацивао еволуционистичко тумачење aerose теорнје историјског процеса, по којој се он (историјски процес С. Т. и Д. П.) састоји из стадија развитка који се нужно смењују и који су једнаки за сва друштва, истичући да je Марковићева мисао да се ток историјског и економског развитка појединих народа може битно разликовати од општег смењивања схеме друштвено-економских формација, коју предлаже марксизам у складу и са марксизмом и са стварношћу (“). Чланак Шта je то раднички дан? даје слику произвођења апсолутног вишка вредности. Светозар Марковић интерпретира Марксову мисао да „капиталиста брани своје право као купац кад покушана да радни дан учини што je могуће дужим и да од једног радног дана, ако само може, направи два. С друге стране, специфична природа продате робе ограничава купцу њену потроппьу, а радник настоји на своме праву као продавец, кад хоће да радни дан ограничи на одређену нормалну величину. Овде имамо, дакле, антиномију, право против права, оба потврђена законом робне размене у истој мери. Између једнаких права одлучује сила. И тако се у историји капиталистичке производње нормирање радног дана представља као борба за границе радног дана борба између укупног капиталисте и укупног радника, тј. између капиталистичке класе и радничке класе” ("). Произвођењу релативног вишка вредности Светозар Марковић у поменутом чланку није поклонно пажњу. МеВутим, то не значи да у жижу своје анализе ннје узимао утицај повећања органског састава кагагтала на положај радничке lovace. Y Начелима народна економије Марковић, у складу са могућностима које му je давао методолошки апарат

(•“) „Y целој овој отвари (у Марксовој теорији економске револуције С.Т. и Д.П.} има само једна, али врло важна, погрешка. Развитак капиталистнчког друштва јесте заисга фактична историја западног друштва; и закони, што су тамо постављени, као закони економског развитка онога друштва, заиста су тачни. Али то нису закони човечанског друштва уопште. Не мора свако друштво проћи кроз све оне стушье еконоыскот развитка, којимз je прошло индустрнјално друштво н. пр. у Ннглеској, које je К. Маркс имао поглавнто у виду. Да су енглески радншда били у другом положају и на другом стушьу свести, кад je код њих пронађена и уведена машина, они сигурно не би никад допустили да се развије 'капиталистично’ газдинство до крайности, па тек онла да мисле на дттптвени lipeofim-vai пеп би то учинили много пре. Овим оћемо да кажемо, да једно друштво може преобразити своје газдинство основано на малој својини и увести најсавршенију машинску производњу, а да не мора пролазити кроз 'пургаторијум' капнталистичне производив." (Светозар Марковић, цит. дело, стр. 20—21.) t 4 7) Вид.: Беседин Маслеша, пит. дело, стр. 81. ( 4а ) Вид.; Хенрик Писарек, цит. дело, стр. 4 А —45. ( да ) Карл Маркс, Капитал, стр. 176.