Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

286

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ноет дужег и темељнијег проучавања Марксовог економског система формирали би у Светозару Марковићу врсног економског хеоретичара. И овако, меВутим, заслужује сва признатьа као пионир модерне економске мисли на јужнословенском тлу.

111

Користећи ce методологијом факторског приступа који карактерише класичну и неокласичну школу, економисти с краја XVIII, XIX, па и почетка XX века често у оквирима својих научннх система третирају питање становништва. Становништво ce, међутим, не испитује само као фактор производње (у смислу производне функције рад капитал), него ce посматра попут једне релативно независне сфере или целине. Уочавана самосталност je само релативна; иако се не може рећи да je општеприхваћен став да je пораст становништва фушсција економског развоја, очигледно je да веза између ове две целине постоји. Питање се у литератури хретира са неколико приступа, од којих, несумњиво, највећи изазов научној мисли представља малгусовски ( н ). Његову суштину чини тврВење да je динамика промена у величнни становништва одреЬена независно промеиљивом величином у моделу брзином промена у производит добара, нарочито средстава за живот. Иако су против ове теорије изношени врло уОедљиви теоријски и практични аргумента који од н>е не . осгављају . ни камен на камену, утицај малтусовских идеја на савремени мисаони видокруг није сасвим нестао. Тако се и данас могу наћи многи примери како научних ш политичких опредељења заснованих на овоме приступу тако и практичних акција у смислу било економске политике, било социј ално-медицинских дисциплина (“).

него као купцы. Околност, да их je машина ,ослободила’ куповних средстава, претвара их од купаца у некупце. Тога ради смањује се тражгьа оних роба. Voilà tout. То je све. Ако се ова смањена тражгьа не изравна повећаном тражњом с које друге стране, пашће тржшпна цена магье тражених роба. Хође ли то можда бити разлог да се капитал употребл>аван за производњу оних животних намирница наведе на то да упосли незапослене тапетаре? Напротив, ако падагье цена потраје дуже времена и у већем обиму, доћи ће до тога да ће се смањитн најамнине радника запослених у производњн оних роба. . . Дакле, уместо да докаже да машинерија, ослобођавајући радника од животних намирница, у исто време претвара ове последње у капитал за запослење оних првих, господин апологет доказује помоћу закона тражње и понуде, којн никад неће изневерити, баш обрнуто: да машинерија избацује на улицу не само раднике из оних грана пронзводње у које je уведена, него и из оних где ни je уведена." (Карл Маркс, Капитал, стр. 356—357.) ( к ) Према опату Роберту Малтусу, који je у своме делу Essay on Population (првобитни назив Essay on the Laws of Population) синтетнзовао неке, у литератури тада веН постојеће ставове Т. Франклина, Цемса Мила и других аутора. Маркс о њему каже: (Закон опадајућих приноса С.Т. и Д.П.) je 1815. године анектирао Малтус, и Iшаче мајстор у књижевним крађама (читава његова теорпја о становншитву je сраман плагијат)". Капитал, I, стр. 414 (нап.). О тобожњој опасности по Америку (према идеји да њу треба да чине \VASP-i, односно »white-anglo-saxon-protestants«), услед брже стопе раста обојеног становништва. Вид.: U.S. Riot Commission Report: Report of the National Advising Commission on Civil Disorders Bent am Books, New York 1968, стр. 238, 243. и дал>е.