Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

290

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

требе сагледавагьа других компонената („друштвено устројство”), али нам се чини логичнијим тумачење да je Марковић овим желео да укаже на нужност историјске верификације основних тврВења, уместо да своја основна тврВења изведе из анализе друштвених услова. Недоречени покушаји везивања Малтусовог проблема за капиталнзам, додуше, постоје: налазимо их како у Мила тако и у Марковића ( к ). Но, иза ньих не стоји онај радикални корак који ће сваку анализу везивати за конкретне друштвене односе, класну структуру капиталистичког друштва. Везивање за конкретно није за конкретно као појавно, конкретно као почетак, него конкретно као резултат сазнате суштине, конкретно као јединство многоструког, конкретно као завршетак процеса сазнања и уједно почетак новог (“). Y анализи коју Светозар Марковнћ није могао избећи, jep je то био владајући и општеприхваћени метод економске науке, становништво се дефинише искуствено, а не логички као број становника на одређеној територији, а не као јединство многоструких друштвених односа. Исти je случај са производњом: у питању je динамика појавног, квантитета, а не динамика унутрашњих логичких одредшща производње. Стога такав методолошки приступ, и поред неспорног научног реализма и неапологетског односа према феноменима капиталистичког друштва (као функдије идеолошких опредељења аутора), ипак остаје у сфери функционалног. мр

Светислав Табороши

Де/ак Поповић

РЕЗЮМЕ Экономические воззрения Светозара Марковича Дело Светозара Марковича нельзя рассматривать в отрыве от времени, в котором проходила его творческая деятельность, а также нельзя забывать обстоятельство, что умер он весьма молодым, на 29 году жизни. Трудно согласиться с категорической классификацией этапов развития идейных мировоззрений Светозара Марковича, данной X. Писареком (от либерализма, через революционный демократизм, до марксизма), принимая во внимание, что во время Марковича марксизм еще формировался. Широко намеченный план изучения Светозара Марковича требовал соответствующего развития общих методологических принципов. Общая относительная неразвитость научной (экономггческой) методологии привела к тому, что Маркович в своих экономических трудах применял метод, являвшийся недостаточно адекватным для его общественно-политических

С 65 ) Вид.: J, S. МШ, шгг. дело, т. 11, стр. 276—280, a још експлицптнпје: Светозар Марковић, цнг. дело, стр. 191. и даље. С 66 ) ~Конкретно je конкретно зато што je оно сједшвење многих одре Вења, дакле јединство многоструког. Зоог тога се оно у мншл>еlьу појављује као продес сједш:>ења, као резултат, не као полазна тачка, мала оно јсст збиьска полазна па стога и полазна тачка опажања и прсдстава." Karl Marx, Темељи слободе, стр. 26—27.