Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

294

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

власти која je, истини за вољу, менталитету ондашње Србије одговарала више од неразумљивог либералног таласа са севера (’). И перед промена које су се у н>ој одвијале, Србија je још увек била типично аграрна земља. Иако je између 60-тих и 70-тих година црошлог века у њој потпуно завладала новчана привреда и развила се спољна и унутрашња трговина, а страни капитал почео да показује интересовање за малу, засталу земљу у развоју, у Србији се ’пољопривреАОхМ бавило join преко 90% становништва ( 2 ). Сходно томе, индустрија je, такоВе била слабо развијена ( 3 ). Танак слој грађанства такоБе се тек развија. По неким ауторима, у радничку класу тог доба више су спадали шегрти и калфе у занатским радњама, него класични радници, оптерећени непосредним аграрним пореклом, запослени у малобројшгм фабрикама. Величина пометње коју су изазвали нови односи може се сагледати само уколико се зна какав je био начин живљења српског сељака; вековно затвореног у економски и друштвено самодовол>ну институцију каква je била породична задруга. Бавећи се натуралном привредом њени су жител>и, на бази полые поделе рада производили за свој живот и рад скоро све потребив артикле. То je и била основа њихове економске а самим тим и политичке аутономије. Сеоска општина, најшири круг бављења политичким живл>егьем српског сељака, управо због аутономије својих чланова, морала je бити заснована на принципу једнакости и издвајања само путем ауторитета задобијеног испуњавањем свих услова строгог патријархалног вредновања. Упливом новчане привреде и административном реорганизацијом преношењем права далеко од сел.ака у још даље градове, рушила

O) Стварање владалачке власти започето са Карађорђем завршено je 1830. године, када je Порта признала Милоша Обреновића за наследног кнеза. Он je то фактичкн веВ и био неограничен господар, без икакве могућности контроле. Једина опозиција, народна скупштина, то и није била, nonno су њени чланови, нахијске и кнежинске старегшше, днректно зависиле од кнеза. Стварајући јаке сопствене фннансијске изворе прикупл>ањем пореза и царине и монополисањем извоза, Милош je створио Јаку централизовану власт. Ово je временем изазвало незадовољство и старешива и сељаштва, првих јер су живсли у сталној несптурности, а други пре света због полуфеудалног система у којем су живели (обавеза кулучења кнезу и јавшш службешщиыа), и монополом градског становништва над трговином која je била привилегија градских еснафа. P) По погшеу из 1866. године, пољском привредом бавило се 90,08% становништва, занатима 5,32%, трговином 1,54%, а свим осталим 3,06% становника. Отприлике у то време и нешто раннје, у градовнма je живело 6,5% целокупног ставовннштва Србије. (Подаци из Д. Лапчевић: „Историја социјализма у Србији", стр. 8. и 10.) ( 3 ) Средином XIX века у Србији постоје два индустријска предузећа, топионица у Крагујевцу и барутана у Страгарима. Првн рудник отворен je тек 1874. године у Майданпеку. За њим се релатнвно брзо отвара низ других, углавном у рукама страног кашггала. Релативно брзо развнја се пиварска нндустрија: прва фабрика пива отворена je у Београду 1850. године, а за њом се нешто касније оснивају пнваре у Јагодшш и Чачку. Млинска индустрија јавља ce 1863. године када и првн парни млнн. Седамдесетих година отвара се у Београду државна фабрика сукна и одеће за војску, а затим и фабрика туткала, свећа и сапуна. Крајем 30-нх година у Србијн je било око 2.000 трговачких радњи. 1866. године забележено je постојање 75 заната. (Према; Т. Кацлеровнй: Прве самосталне радничке организације у Србији", стр. B—9).