Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

296

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

само клида из којих се може развита демокрација, а исто тако из њих се може развита и деспотизам..( 6 ). 3. Ако би се могла у неколико речи сажети анализа ситуације у Србији, како jy je дао Светозар Марковић, дефиниција би гласила; основы» узрок пропадања сељаштва, узурпираньа власти и спречавања даљег развоја земље и слободе њених грађана има узрок у једном злу бирократији. Бирократско уређење, по дубЬком Марковићевом убеђењу потпуни je промашај у земљи каква je Србија, чије су специфичности неспојиве са западним моделом државног уређења. Уместо да ce даље развијају традиционалне српске демократске установе поникле на селу, тражи се узор у средний која je историјски, економски и културно потпуно различита. To je собой донело два зла: рушење традиционалне демократије и аутономије српског села, и рађање бирократског слоја паразита који са једне стране живе на рачун „народног зноја”, а са друге тог истог сељака кота га издржава гура у економску и друшгвену пропаст С). Тежећи да супротност између радничке класе (тј. класе оних којн раде) и бирократије што выше истакне, Марковић говори о сељаку пволетеру, a појам капиталисте (тј. нерадне класе), код њега je везан за оне који „живе на туђ рачун”. Тако уводи специфичан тип супротности између рада и капитала, супротставл>ајући сел>ака основног носиода друштвене производил „чиновнику” бирократи, и тако проширује појам најамног радника на радног човека уопште, а капиталисте на оног који на биАо који начин живи на рачун туђег рала. Бирократија je оружје којим ce династија служи да би учврстила своју власт. Уместо да јој то онемогући у име начела које je истаю\а, либерална странка бојећи се дубљих промена које би yrpoaave интересе грађанског слоја које застучха, радије подржава монархију, залажући ce за уске слободе унутар експлоататорског система. Зато je Марковићева критика бирократије, заправо оних који живе на рачун радног народа сељака. тространа и односи се на критист монархије, страйке и бирократше. 4. Марковий je био оштар противник монархије („Онај који хоће и слободу и династију, или лаже или не зна шта говори” Критика на Младу Србадију). Он јој додуше признаје нсторијску нужност, али њено постојање везује за гу 7 бнтак слободе: јачање државе, бирократи je и великосрпске идеологи] е. Влада/\ац je за Марковића заврпша фаза развоја старешинске власти. Историјски развој формирао je три Tima старейшие; „вожда”, господара и владара.

( 6 ) Светозар Марковнћ: Видовданској господи, Сабрани списи I, стр. 143. (7) в. Маслеша то овако формулгапе: „До појаве капитала као главке класне опознпије сељачкши и радшш масама уопште, бирократија заједно са „отменим" трговцнма, представља у периоду првобитне акумулације класног експлоататора, који акумулира капитал и односи скоро сав сел>ачки впшак вредности. . . нема никакве сумње да je та акумулацпја вршена на штету сел>ачких маса, да je тај прнвредни напредак истовремено значио сел>ачки назадак, и да je кроз тај процес морало доћи до супротности између бирократнје н народа". (В. Маслеша: Светозар Марковић, стр. 29).