Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

297

СВЕТОЗАР МАРКОВИН И КРИТИКА БИРОКРАТШЕ

Као и у других народа, каже Марковић, и у Србији се владар развија из војничког воВе. Ауто ратовање са Турцима условило je све већу важност војвода и народних вођа које су се истакле као добри ратницн ('). Добијајући сразмерно највећи део плена они су и економски почели да се узднжу нзнад осталих чланова друштва. Осим тога, ратне околности су захтевале извесну централизацију одлучивања. Прве воВе нису биле познате даље од своје средине а ширина простирања њихове моћи зависила je искључиво од њихових личних способности. „Као код свију првнх господара и његова je власт била сасвим неодреБена управо je зависила од саме његове личности: колико je могао да заузме и колико je умео да употреби” ( 9 ). ВоВу овог типа Марковић везује за време првог српског устанка, онда када и настају први елементи централистичке власти. Иако je власг воВе била испарцелисана, имала je све елементе централизоване моћи одлучивања. Све јача власт воВа огледала се у свим пословима њихових општина, а почела се јављати и тенденција да сви аутономни господари сачувају власт за своју породиду, иако то још није било типично Ратна опасност више уједињује општине и њихове воВе него нека нарочита снага и ауторитет било којег од њих. Из осећања опште утрожености раБала се потреба за кохезијом, а по принципу? централистичке власти потреба за једном личношћу на врху. То je време прелаза воВе, „вожда”, у господара. Процес je започео у време КараВорБа Петровића а доврпшо се доласком на власт Милоша Обреновиђа. Аемократске установе чију суштину већ мења појава воВе, сасвим губе своју основну функцију појавом господара. Центр ализујући и приватизујући власт уз помоћ л>уди које je сам уздигао, па му они дугују и оданост и покорност, владар ствара прве елементе државе као организовано! апарата владајућих. Ничу представн!щи прве Онрократије чиновници, војници, свештеници, као привилеговани слојеви. „Уопште подала рада у друштву која производи нека „виша” и „нижа” занимааа показала се као врло штетна” каже Марковић, анализирајући одвајање владајућих слојева од обичног народа. Овај се процес у потпуности развија претварањем господара у владара. Трансформацију прати увоБење бирократије-слоја без којег je немогуће одржање владара-монарха који оваплоћује коначан процес отуБења власти од народа Чим се монархова власт учврстила, почела je да ради на ширењу граница. Аотадашње друштво које се и само душ борило за слободу почело je да показује освајачке претензије. Идеја великосрпства по Марковићу представља идеолошзирани вид апетита за туђим територијама.

(®) Светозар Марковић: Србија на истоку, Сабрани списи 111, стр. 158. О Ibidem, страна 158. 0°) Ibidem, страна 159. (") Ibidem, страна 162.