Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

468

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Овакав Марксов став je изазивао, и данас изазива, низ спорова. Поменимо два типична. Светозар Стојановић у њему налази „утопијске елементе Марксове скице комунизма” и „местимично напуштање дијалектике”. ( эт ) Гајо Петровић поставља претходно питање о могућем крају отуђења (о тоталној дезалијенадији) и даје експлицитан одговор да апсолутна дезалијенација није могућа. „Она би била могућа само када би човечност била нешто што je једном заувек дано, непроменл>иво. ... Могућа je само релативна дезалијенација... Могуће je створити y основи неотуђено друштво које би стимулирало развој неотуВених, доиста људских појединаца” i 2B ). Недостатак првог схватања јесте у томе што ослобоВење човека од огуђености схвата као вечити процес усавршавања човека и савладавања природе, а комунизам као бесконачан процес. Међутим, процес ослобоВења човека, као што смо видели, састоји ce у превазилажењу оних друштвених односа у којима ce човек подјармљује и не успева да оствари своје потенцијалне могућности. А то ће у потпуности бити могуће остварити у комунизму. Зато за Маркса комунизам није далеки, бесконачни процес, већ догледна, на научним основама будућност, за коју се човек већ данас мора бЬрити. Сличая недостатак у схватању разотуВења je присутан и у другом схватању. Иако je мишљење Гаје Петровића о релативној дезалијенадији, у основи, тачно, мислим, да се проблем разотуВења не може поставл>ати на начин како то он чини: има ли или нема апсолутне дезалијенанације? Ослобођење човека од отуВености није никакво остваривање неког „краја отуВења”: заувек датог и непроменљивог савршенства људске суштине. Још мање je то ослобоВење човека од везе са природом. Зато мислим да je за оног ко дијалектички мисли постављање питаньа: има ли или нема апсолутне дезалијенације бесмислено, јер то у крајњој линији значи ставлзати тачку у развитку л>удског друштва, тачку у коју кад стигнемо ослобоВенн од свих противречнссти (видова отпорности) скрстийемо руке и дивити се својој људској савршености. Ако се о неком „крају" хоће говорите за Марка, то није никакав апсолутни крај алијенације још мање крај историје. Он говори само о комунизму као тренутку када се укида човеково отуБење (економско, друштвено, политичко, идеологијско), као крају л>удске предисторије и почетку истинске људске историје. Y њој ће човек у условима неограничене моћи над природом, у заједници са другим људима бита у могућности да слободно афирмише и рази ja своју људску суштину. „Комунизам ce показује као негација негације, стога збиљски, за слиједећи хисторијски развитак н\ г ждан моменат човјекове еманципације и повратка самом себя. Комунизам je нуждан облик и енергинан принцип непосредне будущности, али комунизам није као такав ци.ь људског развитка облик људског друштва.” (Исто, стр. 287 подвукао Т.Т.).

(27) С. Стојановић: Наведено дело, cip. 32, (38) Г. Петровић: Наведено дело, стр. 188.