Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

469

СТУДЁНТСКИ РАДОВИ

Низ Марксових радова па чак и одељак о „Приватном власништву у комунизму” у „Раним радовима” показу] у да он није очекивао да ће у комунизму нестати свих протнвречности, да ће бити могуће тотално ослобођење човека од природе и сл. Он je само тврдио да ће људи, својом револуционарном прайсом мењајући природу мењати и друштво и себе саме створити ново друштво са високо развијеннм производним снагама у којем ће човек, удружен у слободяу асоцијацију произвођача, бити у могућности да услове свога живота и рада стави под своју контролу. Да од робовања раду и власти другог постане слободни произвођач и субјект друштвеног разно] а. Ако се у овом смислу схвати ослобођење човека од отуђености очигледно je да нема места закључку о Марксово] „утопији потпуног и дефинитивног разотуђења” ( 2 "). Насупрот овим мшпљењима ко] а у Марксовом схватагьу превазилажења отуђења човека виде елементе утопи] скот или га тожоб коригују тврдњама да апсолутне дезалијенације нема, стоје супротна схватања да je потпуно разотуђење човека могуће самим укидањем капитализма. Сетимо се вулгарних иятерпретащl]а марксизма који су у отуђењу човека видели остатак капитализма који ишчезава аутоматским укидагьем приватне својине и изградњи содијализма. Сама пракса у досадашњем развоју социјализма оповргнула je оваква схватања. Та пракса ]е недвосмислено потврдила да je у социјалистичком друштву могуће превазилажегье ранијих историјских облика отуђења, али да се у њему стварају и нови облици. Према томе, отуђење у социјализму није само прости „остатак капитализма” још мање je „индивидуална лудост” ( 30 ). Отуђење се, дакле, јавља као основни проблем који стоји на путу развоја социјалистичких односа. Историјски je задатак социјализма да тај проблем коначно ликвидира. Задатак којем социјалистичке земље до сада нису биле увек доследне. Историјска je заслуга Југославије што je схватила знача] и прихватила Марксове идеје о превазилажењу отуђења човека и на њима засновала свој позитивни програм социјалистичке изградње. Изграђујући самоуправне социјалистичке односе, она je пронашла свој пут који води ослобођењу човека у содијализму. Данае са сигурношћу можемо тврдити да je социјалистичка самоуправна Југославија отшила најдаље у оживотворењу Марксових идеја о превазилажењу отуђења човека. Зато су резултати друштвеног самоуправљања од ширег теоријског значаја за анализу процеса ослобођења човека у социјализму.

(20) С. Стојановић, наведено дело, стр. 32. (зо) П. Враницки: „Зато, насупрот тези о беспредметности проблема алијенације у социјализму, морамо најодлучније поставити тезу да je проблем алијенације цетролью гитање социализма. .. . Ако се проблем социализма нс схвати као проблем докидања и превладаван>а наведених алијентних форми човјекова постојања, краЈњи резултат може бити веома трагичан" (подвукао Ј Т.). („Маркс и савременост", бр. 2, 1964. година, стр. 482).