Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

441

ПРИКАЗИ

особитим научним богатством, а, пре света, не својим теоријским радом. Y нас je веома мало дела у овој значајној области правне науке, тако да, сем уџбеничке литературе, ретко кад добијамо и по које монографско дело. Отуд свако настојање у овом смислу, а посебно оно које има теоријске претензије и које покушава да се суочи са тако виталним и жилавим проблемой кривичног права као што je проблем одмеравања казне, свакако треба топло поздравити и упозорити нашу правничку јавност на његово присуство.

Мр

Cranico Пихлер

Dr. med. Eberhard Schwinger (Institut für gerichtliche Medizin der Universität Bonn); Bedeutung und gerichtsmedizinische Anwendung der DNSFluorochromierung von Chromosomen und Zellkernen. (Arbeitsmethoden der medizinischen und naturwissenschaftlichen Kriminalistik. Herausgegeben von E. Weinig und S. Berg. Band 13). Verlag Max Schmidt-Römhild, Lübeck, 1975. Модерна генетика открива нове перспективе у судској медицины. Монографија E. Schwingera (63 стране, 22 фотографије и 183 библиографске јединице) показује докле се у неким истраживаньима стигло и шта се од тога данас може реално применити у судскомедицинској пракси. Специјалним бојењима се у унутрахшьости ћелијских једара откривају нити хромосоми. У ћелијама људског организма има 46 хромосома (у мушкарца један X и један Y хромосом, а остала 44 називају се аутосомни хромосоми). Сваки хромосом садржи један молекул ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина) који носи генетске инфорЈмације. Бојење ДНК бојама које флуоресцирају нашло je место у судскомедицинској експертизи. Флуорохромирање АНК хромосома и ћелијских једара je једно од таквих бојења. Флуорохромирање АНК хромосома пружа могућности за допунска испитивања приликом утврђивања очинства. Ова метода je одавно позната, али јој ce iraje придавала већа важност. Бојење ћелијских једара ацридин-оранжом и другим дериватима ацридина није пружало вредније информацијеп реко флуоресцентног микроскопа. Хромосоми су били равномерно обојени, боја се лако могла да спере, јер није постојала јака веза између ацридин-оранжа и АНК. Касније су многи аутори указывали да ce бојењем хромосома могу добити значајни резултати за праксу. Утврђено je да само Y хромосоми мужјака гориле и човека псказчју јаку флуоросценцију, док je у осталих животиња она слаба. Ова флуоросценција постигнута je везом quinacrina са АНК, али су откривене и друге могућности везивања. Динас join није дато задово/ъаватИе објашњење зашто се различите АНК стрчктуре различнто понашају у разним хромосомнма после бојења. Бојење quinacrinom je ефикасно као и сва до сада позната бојења. Како хромосоми неједнако npmiaiy 6oiy то je било могуће утврдити и различите везе хромосома. Y Y хромосома запажене су велике варијадије и особености што има одређен значај приликом утврђивања очннства, мада je join увек спорно где се налази стварни разлог оваквих варијација. Аанас nocToie велике могућности да се другим методами изврши искљччење из очинства, па ова метода нема за сада такву доказиу снагу да би се могла копистити у поакси. Ипак треба признати да она открива реалне могућности у истпаживачком радч. јео омогчћава да се доведу у везу особености фенотипа га особеностима АНК. Познато je да пол одређчтч полни хромосоми. Од 46 појелиначних хромосома два cv полна (хНтерохоомосоми). а остала 4 4 наз ива i v ce avTocoMHH хромосоми. Приликом бојења флуорохромом вили се пачличита пребојеност X и Y хромозома у митози. Карактеристике Y хромо-