Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

443

ПРИКАЗИ

вања и разјашњавања трагова код саобраћајних удеса. Његова излагања заснована су на богатом коришћењу криминалистике литературе и на властитим истраживањима. Могуће храгове код саобраћајних удеса аутсф je сврстаО' у две велике трупе, найме он разликује отиснуте и нанесена трагове, и да би отклони© било какву сумњу он je одмах на почетку одредио и њихове појмове. Тако отиснути трагови обухватају све белеге отиска, притиска и огреботпне, који су махом рељефни, јасни и оштрих ивкца, a које возило формира на оштећеном матер ијалу или на његовој околини, као и обрнуто, док нанесени трагови представЛ)ају све материјалије које су од возила пренесене на место извршења дела или на жртву, с тим да ово преношење може бити и обрнуто. Y оквнру ове основне класификације уз многа друга разликовања аутор je подвргао истраживању и хтрезентирао нам јако богат каталог трагова код саобраћајних удеса. Марлзиво и са пуно акрибије аутор нам je дао не само широк преглед познатих метода научног откривања и искоришћавања како органских тако и неорганских трагова код саобраћајних удеса, вей je на хемел>у властитих истраживања био у могућности да нам изнесе и богат репертоар новијих физичких, фйзи чкохемиј ских и микрохемијских поступака проучавања трагова. Излагање je у сваком случају обогаћено ауторовим резултатима и изванредним сликама. Y целини узето пред нама je савремени спектар напретка у физичко-хемијском прилазу откривању ii искоришћавању материјалија код саобраћајних удеса. Није на одмет посебно скренути пажвьу на ауторова проучавања саставних делова одеће и разних врста синтетичких влакана, ово последње у вези са савременом индустријском произведшем. Аутор није пропустио да нам укаже и на три основна правила која треба поштовати приликом избора и примене поступака истраживања трагова, найме ради се о томе да би требало да поступай изискује што мање потребног материјала, с тим што би било идеално да анализа појединих компонената махом хетерогено саставл>еног материјала за испитивање не делује разорно; да метод пружи по могућству велики број међусобно независних информација о врсти и пореклу истраживаног материјала, пошто се само тако може постийи далекосежна индивидуализација одговарајућих супстаици; и да je потребно да се информација добије што брже, истовремено са високим степеном могуйности репродукције. На овај начин аутор нам je скренуо пажњу и на однос измейу индивидуализације и идентификацнје материјала код проучавања трагова код cao6pafiajHiDC удеса. Ако се за моменат оеврнемо на чињениду не само великог броја caoôpaftajHHx удеса, вей узмемо у обзир и околиост да смо често суочени са саобраВајнгш удеенма код ксјих немамо сведока, а у највећем броју Сз\учајева пред нама су и веома тешке последние удеса, онда са дубоким ушерењем можемо рейи да je Др Пол својом стт/дијом пружио значајан и користан прилог савременој криминалистици. При овом се радо сейамо речи професора H. Waldera када он истиче да се језик криминалиста оДз\икује елементом универзалности, наи.ме да они имају један језик који им омогуйава међусобно споразумевање и разумевање.

Проф. др

Драгољуб В. Димитријевић

G\orzy Haraszti: SOME FUNDAMENTAL PROBLEMS OF THE LAW OF TREATIES, AKADEMIAI KIADO, BUDAPEST, 1973, sir. 438. Књига G. Haraszti-a, професора Универзихета у Будимпешти и члана Сталног арбитражног суда, »Some fundamental problems of the Law of Treaties«, представља драгоцени прилог у настојањима, која након доношења Бечке конвенције о уговорном праву (1969) бслеже сталан успон, да ce расветле проблеми сложеног ткпва међународног уговорног права.