Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

444

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Изузетни бечки кодификадијски захват своју вредност тако не исцрпљује у себи самом, већ зрачи подстицајем на даља прегнућа и продоре у области која знача) свог предмета није оправдала бројем и квалитетом радова. Књига je поделана у два одељка у којима су обрађени проблеми интерпретације и престанка важења међународних уговора. Објашњавајући разлоге којима се руководио при опредељивању за ова два питања ко ja, на први поглед, не везују чвршће споне, аутор je истакао да су, у крајњем приступу, критична питања престанка уговора питања интерпретације. Y првом одељку, који носи наслов Интерпретација уговора обрађена су питања појма интерпретације, историјске еволуције начела интерпретације, предмета и метода, те екстензивне и рестринктивне интерпретације, интерпретације текстова на различитим језицима као и начела интерпретације техничке природе и природе правила интерпретације. Истичући да примена цравног правила подразумева прецизно утврђење његове садржине, аутор тумачење уговора, у складу са ошптеприхваћеним теоријским ставом, одређује као део и састсјак поступка примене уговора. Стога, тумачегье не може бити „строго одвојено од пропеса извршења или примене уговора” (стр. 16). Сматрајући да je од свих извора Међ. права једино уговор, као писано право, подобай интерпретации, аутор исту појмовно одређује као правну радњу која je, заједно са применом уговора на дати случај, усмерена ка разјашњењу намере странака у време закл.учења уговора уз разумевагье текста уговора и осталих погодних материјала (стр. 29). Y трећој глави, писац диференцира појам интерпретације дрема критерију субјеката који je врше на заједничку интерпретацију свих уговорница, заједничку интерпретацију две или више утоворница али не свих, интерпретацију међ. судског или другог органа заједнички постављеног од стране утоворнида, интерпретацију међ. организација и доктринарну интерпретацију. Као и у наредној глави, у којој разматра методе тумачења уговора, аутор ce, углавном креће у кругу прихваћених теоријских становшпта зналачки их поткрепљујућн праксом међ. тела и виспрено сучељеним ставовима писаца са Истока и Запада. Разматрајући проблем природе правила интерпретације у осмој глави, аутор се супротставља традиционалном (Savigny Савињиевом) гледишту, кога од новијих писаца следе (de Visscher Ае Вншер) Remarques sur l’interp rotation textuelle des traites internationaux. Varia Juris Gentium. Leyden, 1959) и (Basdevant Бадеван) Annuaire Institut de Droit International, 1956, vol. 46, p. 322), да je тумачење уговора вештина посебне врсте која се граничп са уметношћу, истичући да питање постојања утврЬених правила интерпретације међунарсдних уговора није чисто теоријске природе. Позитивно међународно право je, по његовом мишљењу, способно, да одузимајући интерпретацији .лшстичну црту као последицу „артистичког” прилаза, регулише питање субъекта и предмета интерпретације, чињенице које се имају узети у обзир приликом изналажења правог смисла одређеног текста, те да, у извеснот мери, фоомуг,\ише плавила онога што се може назвати „резглтатом интерпретације” тј. рестринктив ног и екстензивног тумачења ... и извесна општа начела која служе као водич у интерпретативној активности, таква као начело bona fidae интерпретације и интерпретагтије у складу са огпитим правилима меВународног права односно правила релевантна у одпосу на конкретна пптања.

Писан се енетэгично r>n * ттпачч\а тумачења налазећи да, и Бечка конвенција и судска пракса, потвпЬ-- ; мишљење да нема места пазликоваты/ (law-making) и остадих уговора У поступку интерпретатгије. будући да се иста начела шачења примењују без обзира на предмет, садржај и стране уговорног инструмента.