Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

582

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нални моменат и даје примат у односу на интернационални”, Роза Луксембург (Rosa Luksemburg) покушава да утврди неке економске закониыитости које онемогућавају самоопредељење малих народа. Пошто су мале нације економски зависне од великих, њихова економска несамосталност онемогућава да самостално одлучују о правном и полихичком остварењу свог националног суверенитета. Лењин критикује економистички приступ Р. Луксембург националном питању, уочавајући недостатак фактора политичке и правые самосталности; у свом чланку „О праву пација на самоопредел,ење” (1908 —1909), он наводи карактеристичан процес продора капитализма у Азију, где су империјалистичке државе угрозиле не само економски већ и политички опсганак појединих нација. Упоредо са експанзијом страног капитала јавили су се напиоыални покрети, да би затим почео процес рушења вековних остатака феудалне хијерархије и стварање модерних буржоаских држава (пример Јапана). Развој економике јесте услов о коме треба размишљати, који треба узети у обзир при утврђивању националног питања, али при том не треба занемаривати политички и фактор националне свести. Неколико револуција крајем 19. и у првој деценији двадесетог века, у Персији, Турској и Кини биле су буржоаске националне револуције, у којима je буђење надионалног покрета имало бар толико значаја, колико економски фактор. Лењин указује на специфичност услова Русије, у којој су нациоиални покрети шили битно различитим путевима, различитим чак и у односу на вишенационалне монархије, као што je била Аустро-Угарска. У Русији су хегемонистичке тежн>е Великоруса довеле до економске и политичке неравноправности других нација у држави; али Русија je била издвојена, далеко од националних покрета у Средњој Европи, чак ни национални покрети у суседним азијским земљама нису имали већи утицај на решење њеног националног питања. Руски пролетаријат прошао je кроз процес превлздавања сопсгвенпх заблуда и предрасуда о нацији, пре него што je био спреман да оствари социјалнсхичку револуцију, која ће значити и битно нов приступ решењу овог питана. Совјетска социјалистичка револуција значила je сстварење у пракси дијалектичког приступа појму и развнтку нације, од Маркса и Енгелса, до Ласала н Ленина. Битна разлика je управо у томе шхо буржоаски национални покрет увек тражи повластице у свом интересу. Насупрот томе, пролетариат подржава пацију као историјску категорију као потребу једне епохе, свесно прихватајући чнњеницу да je то фактор који не само интегрпше већ и дезпнтегршпе. Марксиста Русије превазишли су став 6*ирократије и феудалних спахија, изражен у три речи „самодржавље, православие, народност”. У својим расправама и чланцима посвећеним националном питању, Лешин истиче разлику измеЬу националног самоопредељења и присталпца отцеплена они се не могу међусобно изједначити, као што се пристанище развода брака нису могле изједначити са присталицама распада породице. Интереси радиичке класс и њене борбе против капитализма захтсвају потпуну солидарност и ј единство радника свих нација. У годинама пред први светски рат, европске социјалдемократске партије нашле су се пред алтерпативом или гласати, заједно- са нацио-