Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

583

СТУДЕНТСКИ РАДОБИ

налном буржоазијом, за повећање ратних буџета, или се борити против империјалистпчких сила за пдеју социјалистичког хуманизма и интернационализма. Партије Друге интернационале напустиле су определяете међународног пролетариата; једна од ретких међу њима која je осудила интерес империјалнстичких сила и прихватила оружани сукоб само као последње средство очувања нациоиалне иезависностн, била je Српска социјалдемократска партија. Y њеним редовима чврсго je сазрело уверенье о неопходности ослобођења и уједињења свих југослсеенских народа у заједничку федеративну државу. Радничка класа je могла да оствари своје ослобођење само путем стварања балканске федерацнје. ВоВа Социјалдемократске партије Димитрије Туцовић je запазио велики значај Кялкяна почетном 20. века; у својим делима упозоравао je да су се ту сукобљавали интересн империјалистичких сила, да je то подручје од вишеструког интереса, богато сировинама, које je отварало пут за области Блиског истока и Африку. Стога je разумљив полемички и емотиван тон, којим je испуњен Туцовићев чланак „Србија и Арбанија”; „као представите пролетариата који нијс био никада измећар завојевачке политике владајућих класа, социјална демократија je дужна пратити корак y корак истребљивачку политику власннка према Арбанасима, жигосати као варварство које се врши под лажним изгоеором више културе, као класну политику буржоазије која ce најштетније одазива по класне интересе пролетариата, као антинародну завојевачку политику која доводи у опасност мир и слободу земље и силно- погоршава положај народних маса”. Србија je, Лењин je о томе гшеао већ у току para, била једина земља која je водила праведни рат, рат за своје национално ослобођење. Држава која je настала из те борбе успела je да првн пут оствари државноправну заједницу југословенских народа; тиме je започет процес који je кретао од стварања државноправне заједннце ка револуционарној борби маса за национално ослобођење. Y току првог светског рата долази до стварања прзе социјалистичке државе. Y исто време то je била изградња једне вишенационалне федералне заједнице. Облик и искуства вишенационалног федерализма у СССР. Идеја о оствареньу федеративна заједнице у Совјетском Савезу, била je повод и основ за сукобе и неразумевања, како унутар СКП(б), тако и међу марксистичким мнелиоцима у радничким покретттма других земал>а. Најчешће се износило гледиште према коме je СССР форма,шо савезна држава, у стварности не може бити организован као федеративно друштво. Y периоду централистичког развоја Совјетског Савеза, до доношена YcTaßa, настале су теорије о централистичком, унитарном федерализму. Њихово порекло треба тражити у идејама руских социјалдемократа пре Лењина, који су сматрали да je федерализам врло вероватна алтернатива за централизовану пролетерску државу. Овакво схватање одржавало се и после стварања федеративне државе. Друга конценција, којом се формално решава национално питање, док у суштини значи нсгадију основних поставки Маркса и Енгелса о нацији, јесте схватање Бухарина и Сталэш-ia; они су сматрали да социјализам аутоматски решава