Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

586

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

федеративног уређења; ов a размимоилажења постајала су и у социјалдемократским партијама непосредно после окончања рата. Основни цил. Партије био je уједињење земле, али у оквиру централистичке концепције. Национално питаlье je проглашено за буржоаско-идеолоппсо оружje: „скидајући национално питање са дневног реда, пролетаријах има чисто поле на коме се јасно виде класне супротности и на коме може да се вида чиста класна Зорда (подвукла Д. С.). Соцнјалдемократска партија истнцала je значај уједињења, због чега заступа став да треба „уклонитп све установе које на себи носе карактер сепаратизма и које бн сепаратизам племенски или покрајински могле потхрањивати”. Из наведеног се види да се у почетку национално питање сматрало аутоматски решеним. Y 1920. години КШ констатује да једна владајућа нација даје граВанска права и слободе другим нацијама. И у Коминтерни се дошло до закључка да je то питање сложено и треба га решит, шхо je управо задатак пролетерских партија. Извршни одбор Коминтерне упутио je проглас партијама Бугарске, Румуније, Југославије, Грчке и Турске у мају 1920, у коме се истине да само победа радничке и сељачке револуције може да доведе до уједињења свих балканских народа у оквиру једне подунавско-балканске државе. За други конгрес Коминтерне Моша Пијаде и Живко Јовановић израдили су нацрт Резолуције о националном питању, која никад није била прочитана, мада je била поднета на увид Комунистпчкој партији фебруара 1921. На Трећој земаљској конференцији КШ одржаној 1923, донета je Резолуција о националном питању. Y њој ce наводи да je уједињење Срба, Хрвата и Словенаца резултат империјалистичке политике Антанте и српске владајуће класс. Хрватска и словеначка буржоазија капитулнрале су пред тим диктатом, у страху пред незадозољним радним масама града и села. Српска буржоазија највише je допринела заоштравању националштх супротности. Али љен интерес je неоопходно одвојити од интереса широких маса. После оснивања нове државе, она je наставила експлоатацију и пљачку народа у новоприпојеннм крајевима, па и на рачун хрватске и словеначке буржоазије. Један од ннструмената тог централизма јесте и Видовдански устав; њиме се спроводнла национална хегемонија против хрватског и словеначког народа и њнхове економски развпјеније буржоазије. Y закључку овог документа се наводе револуционарни задаци КПЈ: 1. одстрањиеање хегемоније путем права самоопредељења, неопходност да радничка куаса помаже борбу сељачких маса и угњетених нација, и удружи je са борбом против капитализма; уједињење радннх маса свих нација je неопходан предуслов за образование федератпвне радничко-сељачке репуб.шке у Југославији, на Балкану и у Подунављу. Посебно се одреВује право отцепљења, али се нстиче да такво отцепљење није увек сврсисходно. КТО he се борити за најпу иију локалну самоуправу унутар оваквог државыог урећења. Раднтгчко-селачке владе у таквим републикама су ј едина форма владавнне која ће дефенитггвно решити национално питање и радни народ свих нацнја заштитити од нацноналне буржоазнје: ~... КШ се разликује и у пациоиалном шхтању од југословенских социј алпагриота, који су интернацно-