Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

587

СТУДЬНТСКИ РАДОВИ

налисти само на речима, а у схвари помажу хегемонији српске буржоаiiije. Као интернационална партнја, КПЈ помаже борбу за самоопределение народа против националпог угњетавања. Она помаже сељачке покрете угњетаваннх нација, насхојећи да их одвоји од кобног утицаја буржозије. Као интернациональна партија, КПЈ помаже борбу за самоопредељеких илузнја, да успоставп једтшствени фронт родника и селака и борбу за национально ослобођење споји са борбом за социјално ослобођење и радничко-сељачку републику. Јуна 1936. године одржано je саветовање Коминтерне, о чему je руководство КШ информисано на састанку у Сплиту, 9. и 10. VII 1936. Пред ошптом опасношћу коју je прсдстављао фашизам, пред КШ се поставлю тежак и сложен задатак остваривања јединства југословенских народа, у условима када je владајућа буржоазија допринела стварању националне нетрпељивостн, предрасуда и мање или више пспољеног шовинизма. Y новембру 1940, допета ja резолуција под називом „борба против великосрпске юьнке Цветковић—Мачек”. Y периоду када ce KIU нашла пред изузетно деликатним и сложеним задатком настало je дело које je значајно допринело теорији и пракси разрешења националног питатьа КШ у годинама пред II светски рат, то je књига Едварда Кардеља: „Развој словеначког нациоыалног питаньа”, сбјављена 1937. године. Кардељ даје преглед развоја надије у позном феудализму и после буржоаских револуција земал>а Западне и Средьье Европе. Нарочиту пажњу и доста простора посветио je развоју мяогонационалне аусгријске монархије, у чијем саставу je била Словенија до 1918. године. Он подвргава критици схватагьа аустромарксиста. Ренера и Бауера. Кардељ указује на значај буржоазије за развој националне свесвн словеначког народа, границу историјске улоге буржоазије и значај пролетаријаха као снаге ко ja je способна да yj едини националне интересе свих слојева словеначког народа. Свеет о својој националној припадности та млада буржоазија je први пут исполнила у револуционарној 1848. Домаћа буржоазија била je економски слабија од страних капиталиста; Италијани и Немци држали су крупнију трговину и закате, они су били највећн закупци, преузели су феудалне топионхще и развили их у капита,ьистичка предузећа, претежио су се бавили зеленашењем. Нестајање еснафа довело je до масовног пропадања словеначких занатлија, док je трговина била сконцентрисана Y рукама немачких трговаца. Преврат у Европи 1848. донео je толике промене, да их заостало словеначко друштво није могло прихватити и ту je корен реакционарног става словеначке буржоазије. Y страху пред немачком хегемонијом, суьовеначка буржоазија се залаже за уједињење Словенпје, алн у оювнру Аустрије. Либера.\не вође су се повукле, опортунизам je захватио већину, нарочито после 1871. год. Једини доследни борац за пуну слободу словеначког народа остао je књижевник и политичар Фран Левстик. Словеначка буржоазија се 1918. године join суочавала са нерешеним проблемима од 1848. год. За све време постојања предратне Југославије, поједине словеначке страйке су са више или мање успеха улазиле у парламент, поједини њихови представници били су чла-