Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

589

СХУДЕНТСКИ РАДОВИ

Y току целог рата и револуције КШ остаје доследно свом определегьу. То je борба за свесно и добровольно уједињење народа у федеративну заједннцу. Идеја националног самоопределења изражена je у свим правшш документами нове Југославије, од I и II заседања АВНОЈ-а до текстова устава 1946, 1963. и 1974; у преамбулы овнх хекстова Југославија се одређује као „федеративна заједница доброволно уједињених народа”. Развитак социјалистичке Југославнје значио je, између осталог, нове могућности за потврду националних особености и посебности југословенскнх народа. Корени националног егоизма. Y класичној теорији појам „нацнонализам” je употреблаван у смыслу родолубла, које би могло да се формулише као „позитивны егоизам". То значење je данас напуштено. Y MOAepHOiM смыслу национализам значи националну ограниченост, величине своје нације a потцењивање туђе, проповедање мишљења да je сопствена нација изнад других, носилац већих или „изузетних вредности” и слично. Национализам редовно укључује негаторски елемент потцељивање туђих национаших осећања, обезере]sивање тековина других нација. У политици и државној сфери национализам ce испољава каО' унитаризам и хегемонија, као тенденција укидагьа националних особености. Стога je национализам идејни израз економског интереса владајуће класс. Y периоду империализма, изразити национализам се преображава у космополитизам, за кога су националне границе само царинске зоне кроз које пролази државни капитал. Радничка класа даје квалитативно нови каракхер меВународним односима, остварујући пут демократског решавања међунационалних несугласица. Пролетариат не негнра нацију и слободу националног определена како су сматрали поједини писци. Он се бори за равноправност свих народа. Национално питање има изузетан значај у свим областима друштвено-политичког живота, a његово успешно решовање у сфери економских односа довело je до остварења самосталног развоја националних привреда и њиховог повезивања. Y условима савременог социјалистичког друшгва, развој националних односа јесте и треба да буде усмераван средствима комуникација и културном политггком. Комунисти су дужни да се пре свих боре за афирмацију наци ja против појава национализма. И у редовима СК било je случајева изражавагьа страха од угрожености нојединих подр\гчја, эаштите посебних националних интереса и слично. Идеја социјалистичког интернационализма коју су изразили у својим делима Маркс и Енгелс, а посебно Лењин, у суштини изражава потребу да се свако окрене сопственом подручју и ту разрешава остатке старих националних предрасуда. Прави хуманизам нема везе са национализмом, јер подразумева поштовање националних права човека и суверегштета народа. Данас националне границе постају управо толико непотребне колико. и границе нзмеђу феудалних провинција некада.

Дубравка Стајић