Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

588

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нови влада, али најшири словеначки слојеви пасивно су очекивали разрешение догађаја. Дело Едварда Кардеља „Развој словеначког националног питања” ни je само манифест става КПЈ у периоду њеног јачања и коначног раскида са унитаристичком концепцијом Југославије. То je целовито, продублено дело које и данас може и треба да се чита, да би се боље схватили наши међунационални односи. Однос КПЈ према нсщионалном питању пред усганак 1941. год. Y КПЈ су се душ задржала Стаљинова схватања, која нису била довольно научно разрађена; његов концепт утицао je и на целокупни став Коминтерне, у периоду измеву њеног V и VII конгреса (1924 —1935), када je постојала теза да je Југославија само творевина Версаљског уговора и као такву je треба разбити, издвојити Словенију, Хрватску и Македонију. Политичка подела Југославије je протумачена као доследно прихватање Лењиновог учења о праву нације на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење. При том се заборављало да je Лењин у свом писму Шаумјану (од 6. 12. 1913) истакао: „ми смо за право одвајања (а не за одвајање свих). Аутономија je наш план уређења демократске државе. Одвајање уопште није наш план, одвајање ми никако не пропагирамо. Уопште узевши, ми смо против одвајања". За коначно опредељење става КПЈ о националном пнтању значајан je састанак руководећег актива КПЈ у Москви 1936, на коме су учествовали чланови ЦК који су добро познавали проблеме у вези са националним односима Тосип Броз Тито, Едвард Карделз и Благоје Паровић. На саветовању je заузет став о неопходности уједињења јутословенских народа у борби против фашизма. Донета je одлука да се у Југославију упути организациони секретариат ЦК КПЈ, под руководством Јосипа Броза Тита. Одмах по доласку у земл>у, организациони секретариат je упутио проглас народима Југославије, у коме су изложени основни задачи у борби за решење југословенског питања. Y периоду непосредно после апрнлског рата и окупације, КПЈ je предузела низ акција и велике напоре да широким масама објасни узроке априлског слома. Y свом прогласу од 15. IV 1941, ЦК КПЈ je позвао југословенске народе на борбу против окуиатора, а посебно je упозорен хрватски народ да не прихвати пропаганду фашнстичких елемената, којом се позива на уништење српског становништва. Y току априла и маја 1941, сви покраЈЈшски комитета донели су прогласе сличне садржине. Посебан напор су уложили покрајински комитета Хрватске и БиХ, јер су у овим областима заоштрени меЬунационални односи већ довели до сукоба и покоља српског становништва; нарочито je било тешко стање у Босни, у којој су франковци успешно сејали лажи о томе да су Муслимани хрватске националности, како би се што више допринело расцепу између српског и муслиманског становништва. Ови напори су довели до позитивних резултата у свим покрајинама, сем у Македонији. КП Македоније прихватила je тезу о српској нацији као утњетачу македонског народа, те да je једина могућност националног ослобоБења издвајање Македоније из Јутславије и повезивање њене КП са ЦК Бугарске радничке партије (комуниста).