Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

599

ПРИКАЗИ

жина првог дела књиге на који су биле усмерене „отровне” стреле критике проф. Meichsnera. А. Проф. Meichsner, у вези са мојом горњом правном дефиницијом новца каже „да се она у основи слаже са дефиницијом Ф. А. Ман (F. A. Mann- а)” (стр. 223 приказа (што се не може узети као тачно), ( 2 ) али да „некн закључци” које ja одатле извлачим „нису тачнн”. Тако, према проф. Meichsneru, на самом новцу не мора да буде, као што ja тврдим, „означена новчана (рачунска) јединица у којој ће се израчунаватп вредност (цена) роба и услуга jep, каже проф. Меисхнер, „тада sovereign (златна фунта) не би био новац већ златна полуга” (стр. 223 приказа). Ова примедба проф. Meichsnera се не може прихватити. Сви аутори који се баве монетарним правом везује савремене новчане системе за новчану (рачунску, идеалну) j единицу, (на пример Ман Нусбаум (Nussbaum), КарбОније (Carbonnier) и др.). То je и само по себи разумљиво jep се у савремеиом свету не може ни замислити новчани инструмент (новчаница или ковани новац) на коме не би била означена одређена новчана јединица (долар, .динар, франак) земље која га je издала. Без такве ознаке он не би могао да испуњава улогу која му je у промету наметьена. Ово гледншта заступа и проф. Ман када каже да „својство новца има покретна ствар која je деиоминирана у односу на једну рачунску јединицу”. Треба с овим у вези истаћи да проф. Карбоније у правном одређивању новца ставља тежиште управо на ову „идеалну једишпту” када каже: „Оно што некој ствари (металлом комаду или папирном новцу) даје правки карактер новца, јесте чињеница да се прима у плаћању не за оно што она материјално представља него као еквивалент, део или умножак једне идеалне јединице. Ова идеална јединица je основа монетарист система”. ( 3 ) Б. Даље ми проф. Meichsner замера што сам у дефшшцију новца унео елеменат платежне моћи рекавши да новац „мора имати у називу означену платежну моћ”, те, у вези с тим каже да „ни на једном новцу није у називу означена платежна моћ”. Мора да je овде у питању забуна или термннолошко неслагање. Ja сматрам да се платежна моћ новца изражава у броју новчаних јединица које он представља и то мора бити на сваком новчаном инструменту означено. Једна новчаница од 500 динара има управо толику платежну моћ, а то значи да ће се том и таквом новчаницом моћи исплатити дуг од 500 Дlшара. То je сасвим јасно и неспорно. Оно што није и не може бити означено на новчаном инструменту то je његова куповна моћ, и вероватно je проф. Meichsner на то мислио када je рекао да „ни на једном новцу није у називу означена платежна моћ." И ова примедба проф. Meichsnera je дакле неоснована. Ц. Проф. Meichsner сматра „да има новца с правног гледишта који није законско средство плаћања”, те би моје гледиште о новцу „у правном смислу” и зб'ог тога било маикаво, што сам у извођењу заюьучака из дефиниције новца рекао да новца у правном смислу нема „ако не врши функцију законског средства плаћања” (стр. 43 моје књиге). Проф. Meichsner, у вези с тим наводи да „има новца, с правног гледишта који није законско средство плаћања a којим се могу правновал>ано измиривати новчане обавезе. За такав се новац вели да им фидуциарии течај. И данас важи каже проф. Meichsner изрека :>all legal tender is money, but not all money is legal tender « па се, у вези са тим, а у прилог свог тврђења позива на Ман-а и Каро (Carreau- а) (стр. 232 приказа).

(2) „Својство новца, са гледишта права, треба приписати CHifM покретнхш стварпма каже Ман које су, издате по нравном овлашћењу и деномнннране у односу на једну рачунску јединицу, намењене да служс кэо опште средство размене у држави где су издате”. F. A. Mann, The Legal Aspect of Money, ed. 111, 1971, стр. 9. (3) J, Carbonnier: Théorie des obligations, 1963, стр, 17; у истом смнслу в. Mann, цнт. дело, стр. 24.