Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

528

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

постоје Аруштвене класс класые супротности се морају испољавати и не може се говорити ни о каквом потпуном складу измеЬу интереса владајуће класс и интереса друштва као целине. Напротив, класна борба у содијалистичком друштву се продужава и „будући кривично дело je пре света израз најоштрије класне борбе, друштвена опасност дела и у социјалистичком друштву, као обележје по коме се оно проглашава од стране законодавца за кривично дело, задржава свој класни характер." (30) Анализа неких начелних одредаба југословенског кривичног законика веома очигледно може да нам покаже да објекат кривичног дела и у нашем праву, као праву социјалистичког типа, има класно-политичку характеристику. Отуда, и у нашим условима кривично дело има класно-друштвену опасну природу. Као објекат кривичног дела у нашем праву, найме, могу се назначит битни друшгвени односи социјализма, за чију je запишу и унапреВивање заинтересована владајуВа друштвена класа. То су оне друштвене вредности и интереси, који се, по оцени класе на власти, на датом степену развоја социјално-економских и политичких односа у земли, не могу осигурати друкчије до применом кривичне репресије као најефикаснијег облика државно-друштвене контроле и притиска. Члан 1. Кривичног законика разоткрива класно-иолитичку садржину објекта кривичноправне заштите у нашој земли. Y овом пропису се истиче да се од насиља, самоволе, привредне експлоатацнје и других видова друштвено опасне делатностн заштићује личност грађаиа, закснита права и слободе грађана, затим политичке, социјалне, економске и национаше основице Југославије, независност и безбедност земле, социјалистичко друштвено уређење земле и Уставом и законима угвр&ени државни поредак. Све ове вредности су органски део појединих односа у класној друштвеној основи социјализма иЛи у класној сфери политичко-правне и идеолошке друштвене надградње. На основу свега што смо досад рекли о историјско-материјадистичком схватању објекха кривичноправне заштите јасно произлази да je основни чинилац у решавању питања шта ће се сматрати за кривично дело класно-политички критеријум. Али, треба напоменути да ова поставка, иако несумгьиво тачна, не сме да нас доведе до поставлања теорије по којој би се све објашњавало класно-политичким односима. Jep, чини се неоспоршш да кривхгчно-правни појам друштвене опасност, поред класно-политичких, има и ванкласнг и ванполитичке елементе. Овим се, свакако, не доводи у питање полазни исторпјско-материј алистички став о класно-политичкој појма друштвене опасности кривичног дела, то јест да њега, увек, у крајњој анализи, услов.ъава и одређује централгш сукоб класни сукоб.

(зо) Коментар Оггаггег дела Кривггчног законика, под отитом редакцијом М. Пијаде, Београд, 1948, стр. 22; Ар Б. Златарић: Елементи југословепског кришпшог права, Загреб, 1963, стр. 75; Н. Срзентић др А. Стајић: Кривично право, Сарајево, 1968, стр. 75—76. V истом смыслу говоре у совјетској литератур»: А. И. Транннн: Оошчее учение о составе преступлен» ja, Москва, 1957. стр. 123; Н. А- Аурманов; Понятие преступлен» ja, Москва Лсњинград, 1948, стр. 96; Н. И. Загоролников: Значение обекта престуиленија длја определенија мери наказанија по советскому уголовному праву, Москва, 1949, стр. 12.