Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Америчкој револуцији, у српском народу тога времена није било властите аристократије коју је требало елиминисати. Стога, борба за национално ослобођење била је, истовремено, и борба против Отоманског царства и отоманског феудалног поретка. С друге стране, истицање народносног начела српских устаника угрозило је тада владајуће легитимистичко начело на коме су почивали не само Аустрија и Турска (царства која су у подређеном положају држала бројне друге народе) него и тадашњи систем равнотеже европских сила. Како се у српском устанку, после 1806. године, као обележје устаничког националног програма јавила и његова интегралност (тј. захтев за националним ослобођењем Срба који су се налазили под влашћу Турске, Аустрије или Наполеонове Француске), није чудно што су та обележја револуционарности и интегралности изазвала подозрење европских сила тога времена које нису желеле да њихова сфера утицаја на Балкану буде доведена у питање. 7 Наполеонова Француска, којој револуционарно начело није било страно, налазила се у непријатељским односима с другим европским силама тога времена, посебно с Русијом, и придавала је велики значај Отоманском царству као ~природном“ противнику Русије. Русија, пак, због свог феудалног карактера и страха да Аустрнја и Француска замене Турску на Балкану зазирала је, у одређеној мери, и од револуционарности и од интегралности националног програма српских устаника. Тај сплет изукрштаних интереса тадашњих европских сила на Балкану имао је за последицу да Наполеонова Француска, која је била извор и подстицај за развој националне свести и националног програма Срба, у доба Првог српског устанка, посебно у поједишш његовим фазама, буде најжешћи противник тог устанка. Током 1806. године, Французи су се сукобили с Русима и Црногорцима у борби за Боку и Дубровник. Аустрија је, након мира у Пожуну, била приморана да уступи Французима не само Далмацију него и Боку Которску. Како је пут за Боку водио преко Дубровника, Французи су затражили слободан пролаз кроз Дубровннк н предају Боке. Ти догађаји су изазвали ратни сукоб између Руса, Црногораца и Француза. С друге стране, у то време, аустријски цар био је приморан, због невоља с Французима, да одбије Карађорђеву понуду да прими српски народ под своје окриље. Немајући куд, устаници су се обратили за помоћ једноверној Русији и затражили да дођу „под крило трона рускога“ и да им Русија помогне у ослобођењу од Турака. Знајући за ове околности, Наполеон је упутио у Цариград свог генерала Себастијанија са задатком да погорша односе између Русије и Турске. Себастијани је, између

7 Упореди; Љиљана Алексић-Пејковић, Балкан балканским народима. Између леГитшшстичкоГ и националног приниипа. Ислам. Балкан u Велике силе, Историјски институт САНУ, Београд, 1997, стр. 146.

331

Будимир Кошутић, Идеја револуције и држава народа српског (стр. 325-345)