Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

нпм државама, 12 али Владан Василијевић каже да, ако је тако с формалноправним уређењем, нзлишно је рећн како је то „у свакодневном остваривању и заштити права човека“ (стр. 27). 13 Иако констатује погоршање стања људских права и слобода у Југославији, он сматра да се раскорак између политике н права смањује у корист права н страхујс од непријатних изненађења (стр. 28). Нажалост та су се страховања показала оправданим. Ако се може разуметн потреба за опшпрним уводом у времену великих друштвених превнрања (зато општи нсторијски преглед на стр. 11-23. изгледа сувншан), није сасвим јасно, нитн је уобичајено увршћење текста неког другог писца. У овом случају то је кратак текст Морпса Кренстона (Maurice Cranston): „У чему се састоје људска права“ (стр. 29-34). Сам текст, прсузет из часописа Амерички преглед , занимљив је и лепо наппсан као што приличи универзитетском професору. Можемо само да претпоставимо да је унет зато што истиче значај природног права, што не треба да занемаре ни они који не признају његово постојање. Збирка садржи како међународне документе који су раније објављени (нарочито у Архиву за правне и друштвене науке , бр. 4/1968) тако и новије документе који се први пут објављују. Старији текстови углавном следе систематику Архива са сличним насловима одељака. Вероватно се због тога, после Декларације о правима детета (1959), наводи Конвенција о ропству (1926) иако би на том месту требало очекивати Конвенцију о правнма детета (1989). Она је, међутим, дата међу документима „у поступку ратификације у Југославији“ (стр. 214-230), иако се у белешци 1 наводи број Службеног листа СФРЈ у коме је објављена (стр. 214). Тај податак је свакако унет у тренутку кад више није била могућа промена у прелому. Уместо ње, међу уговоре у поступку за ратификацију требало је ставити Конвенцију против мучења и других свирепих, нехуманих или понижавајућих казни или поступака (1984), познату по скраћеном називу Конвенција о тортури. У складу са својим дугогодишњим професионалним интересовањем Владан Василијевић је у збирку унео више текстова неуговорне природе о правима

12 В. Димитријевић, „Међународно заштићена људска права и Југославија", Анали Правног факултета у Београду, 1987, бр. 6, стр, 722. Тај став потврђује у другом раду. V. Dimitrijcvic, „Opsti (medunarodni) standard qudskih prava“, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, Supplement broju 5-6, 1989, str, 605, y коме наводи важније међународне уговоре из ове области које је Југославија прихватила. Исто, стр. 603-604, бел. 8. Те уговоре, случајно испуштајући један, преузима и В. Василијевић, Права човека, стр. 26-27, бел. 106. Касније су се све чешће чуле критике за недовољно поштовање људских права у Југославији. М. Милојевић, „Европски парламент и људска права у Југославији", Безбедност u друштвена самозашпштш , 1989, бр, 9, стр. 45-53; К. Обрадовић, нав. дело , стр. 130.

13 К. Обрадовић, нав. дело , стр. 129,

599

Права новека. Зборник докуменаиш , Момир Ммлојевић (стр. 595-602)